Zagađenje Morave i njenih pritoka: urbani i agroindustrijski pritisci na srce Srbije

Komunalni efluenti gradova u slivu Morave

Niz vecih gradova u slivu Morave - Krusevac, Jagodina, Cuprija, Paracin, Zajecar, Vranje, Leskovac - ispusta komunalne otpadne vode u Moravu i njene pritoke uz neadekvatan ili nikakav tretman. Leskovac sa populacijom od oko 60.000 stanovnika bio je do nedavno primer jedne od opstina s najlosijim tretmanom komunalnih voda u Srbiji, sa prakticno nepostojucim PPOV (Vasiljevic i sar., 2012). Izgradnja novih PPOV za veci deo ovih gradova u toku je ili planirana u okviru procesa EU integracija, ali realizacija kasni za planiranim rokovima zbog finansijskinh i institucionalnih prepreka.

Gradovi niz Moravu nalaze se u kaskadnom polozaju - svaki od njih prima efluente i prirodnu difuziju zagadjivaca od svih uzvodnih naselja i delatnosti. Ovakva kumulativna priroda zagadjenja cini da je ekoloski status Morave u nizvodnom delu znacajno losiji nego u uzvodnom, a da je ispostivanje emisionih granicnih vrednosti za pojedini PPOV tek nuzdan, ali ne i dovoljan uslov za postizanje dobrog ekoloskog statusa u smislu WFD.

Industrijska zagadjenja: metalurgija i hemijska industrija

Sliv Morave bogatim je industrijskim nasledstem iz socijalistickog perioda. Rudnik i topionice bakra u Boru (RTB Bor) i Majdanpeku decenijama su bili medu najvecim zagadjivacima na Balkanu, a metali kao sto su bakar, cink, arsen, kadmijum i olovo detektuju se u sedimentu i bioti recnih sistema u Timockom basenu i na deonicama Dunava nizvodnim od usca Timoka (Antonijevic i sar., 2012). Uprkos izvesnom napretku u modernizaciji pogona i tretmanu otpadnih voda od strane novog vlasnistva, RTB Bor ostaje znacajan izvor metalnog zagadjenja povrsiniskih i podzemnih voda u ovom podrucju.

Petrohemijski kompleks u Paracinu, fabrike celika i livnice, pogoni za preradu koze i tekstilna industrija u dolini Juzne Morave - svi ovi industrijski subjekti generisu specificne kategorije zagadjivaca koji zahtevaju individualizovane sisteme predtretmana pre ispustanja u kanalizacioni sistem ili neposredno u recipijent. Efikasnost ovih sistema predtretmana neravnomerna je i nedovoljno kontrolisana, sto doprinosi epizodnom zagadjenju Morave specificnim tokasnicima koji narusavaju biloske procese u reci.

Poljopirivredni pritisci u ravnicnom delu sliva

Moravska dolina jedna je od najplodnijih i najintenzivnije obradivanih poljopirivrednih regiona u Srbiji. Primena mineralnih djubriva i pesticida na ovakvim povrsinama, u kombinaciji s melioracionim drainaznim sistemima koji ubrzavaju oticaj padavina prema recnom sistemu, doprinosi znacajnom difuznom bremenu nutrijentima i pesticidima u Moravi i njenim pritokama. Letnji nizak vodostaj Morave - kada je kapacitet razredjenja najmanji - poklapa se s periodom najintenzivnijeg koristenja pesticida i navodnjavanog navodnjavanja, sto pojacava efekat zagadjenja na vodeni ekosistem (SEPA, 2020).

Ekoloski status i monitoring

Monitoring ekoloskog statusa Morave sprovodi se u okviru nacionalne mreze monitoringa povrsiniskih voda Srbije, prema metodologiji uskladjenoj s WFD. Rezultati monitoringa za deonicu Morave od Krusevca do usca u Dunav pokazuju pretezno umereni ekoloski status, sa izuzetno pojedinih kriticnih deonica gde se belezi los status zbog kombinovanog opterecenja komunalnim i industrijskim izvorima (SEPA, 2020). Biloska komponenta monitoringa - procena ekoloskog statusa na osnovu indeksnih vrednosti makroinvertebrata, makrofita, fitoplanktona i riba - pokazuje konzistentno losiji status od hemijskog monitoringa, sto ukazuje na prisustvo subletalnnih i kumulativnih pritisaka koji hemijska analiza ne hvata u potpunosti.

Riblji fond Morave, koji je nekad bio znacajan za komercijalnu i sportsku ribolov, ozbiljno je degradiran. Redukcija opsega i gustine populacija autohtonih vrsta riba - narocito vrsta osetljivih na kvalitet vode kao sto su potocna pastrmka, lipljen i deverika - dokumentovana je u vise istrazivackih studija i u izvestajiima Sportskog ribolovcog saveza Srbije. Ovo je direktna posledica degradiranog stavisnog kvaliteta i ekoloskog statusa reke.

Zakljucak

Morava je zbir svih pritisaka koji deluju na recne ekosisteme centralne Srbije - komunalnih, industrijskih i poljopirivrednih. Oporavak Morave zahteva sistemski pristup koji integrise izgradnju PPOV u svim vecim gradovima u slivu, modernizaciju industrijskih pogona i smanjenje difuznog poljopirivrednog zagadjenja. Morava je takodје jedinstven primer kaskadnog zagadjenja koje zahteva koordinisano upravljanje na nivou citavog sliva, a ne samo tacaka ispusta.