Ekološki status Tise: nasleđe katastrofe 2000. godine i savremeni pritisci

Katastrofa u Baji Mareu 2000. godine

U noći 30. januara 2000. havarija retenzionog bazena kod Baje Mare ispustila je oko 100.000 m³ vode kontaminirane cijanidom u Someš, zatim Tisu i Dunav. Talas je izazvao masovni pomor i privremeno ozbiljno pogoršanje kvaliteta vode.

Evropska agencija za životnu sredinu opisuje pomor stotina tona ribe i ozbiljne posledice na više od 1.000 kilometara rečnog sistema. To je pouzdanije od navođenja jedne navodno konačne tonaže, jer se procene iz različitih izveštaja razlikuju.

Oporavak ekosistema i savremeno stanje

ICPDR je već tokom leta 2000. beležio brzo početno poboljšanje pojedinih pokazatelja. To pokazuje sposobnost velike reke za rekolonizaciju, ali ne znači da su sve vrste, starosne strukture i lokalna staništa vraćeni istom brzinom.

Današnji status određuju najnoviji podaci po vodnim telima. Stariji regionalni izveštaj ne može zameniti aktuelnu ocenu konkretne deonice.

Difuzno zagadjenje iz poljoprivrede

Intenzivna poljoprivreda može unositi nitrate, fosfor, pesticide i erodirano zemljište preko površinskog oticaja i kanalske mreže. Jačina unosa zavisi od padavina, tla, vremena i doze primene, zaštitnih pojaseva i upravljanja stajnjakom.

Za tvrdnju da je određeni pesticid prekoračio standard moraju se navesti supstanca, stanica, datum i važeći standard. Bez toga je poštenije govoriti o pritisku i potrebi monitoringa.

Regulacija toka i gubitak poplavnih staвista

Regulacija je prekinula deo veza između glavnog toka, rukavaca i poplavnih ravni. Umesto neproverenog jedinstvenog procenta gubitka, važnije je mapirati koje su veze ostale, koliko često se područja plave i gde je obnova moguća bez ugrožavanja naselja.

Obnova može uključiti kontrolisano plavljenje, revitalizaciju rukavaca, prilagođen rad ustava i zaštitu priobalne vegetacije.

Zakljucak

Pouka Tise nije da se ekosistem „sam oporavi“ pa prevencija nije potrebna. Naprotiv: rana uzbuna, sigurnost rizičnih postrojenja, kontrola nutrijenata i prostor za reku moraju da rade zajedno u svih pet država sliva.