Biodiverzitet riba u rekama Balkana: bogatstvo koje nestaje

Endemicnost i specijsko bogatstvo

Slivovi balkanskih reka - Dunava, Save, Drine, Vardara, Neretve i sistema Ohridskog i Prespanskog jezera - nose izuzetne koncentracije endemicnih slatkovodnih vrsta. Ohridski sliv izdvaja se kao globalni biodiverzitetski hotspot sa vise od 200 endema, ukljucujuci jedinstvene vrste kao sto su ohridska pastrmka (Salmo letnica), ohridski jeguljast brkovic (Anguilla anguilla endemic) i Ohridske endemicne vrste bezkicmenjaka (Albrecht i sar., 2014). Sistem Drine, Lima i gornjeg toka Save staniste je niza endemicnih cyprinid species - mrenin (Barbus spp.), klena (Squalius spp.) i peskara (Cobitis spp.) - cija je sistematika i rasprostranjenost predmet tekucih taksonomskih istrazivanja.

Kecige i morun (porodica Acipenseridae) nekad su bile rasprostranjene u celom dunav skom basenu, ukljucujuci recni sistem Srbije. Danas su sve dunav ske vrste jesetri oznacene kao kriticno ugrozene ili funkcitонalno istrebljtene u Srbiji i vecini drzava u Dunav skom basenu, pre svega kao posledica barijere Djerdapske brane, prekomernnog ribolova i gubitka plitkovodnih mrestilista u Dunavu i Savi (Reinartz, 2002). Ovo je jedan od najtraficnijih primera opstinkcije krupnih migratornih vrsta riba u Evropi.

Kljucni pritisci na ihtiofaunu

Pored zagadjenja vode o kome je vec bilo reci u prethodnim clancima, kljucni pritisci na riblju faunu balkanskih reka ukljucuju: fizicku degradaciju stahovista (regulacija i kanalisanje recnih korita, odsustvo prirodnog sedimentnog transporta, uklanjanje drvene debrisne mase), hidroloske promene od strane brana (promenjen termalni rezim, promenjeni protoki, barijere za migraciju), prekomerni ribolov (legalni i ilegalni) i unos invazivnih vrsta (Sun i sar., 2020). Sinergijsko delovanje ovih pritisaka dovodi do ubrzanog opadanja riblje populacije koje je daleko brze od onoga sto bi svaki pritisak pojedinaacno izazvao.

Elektroribolov - metoda ulova ribe elektricnom strujom - legalna je metoda koja se koristi za nauzna istrazivanja, ali njena ilegalna i nekontrolisana upotreba u Srbiji i regionu ima razorne posledice po riblje populacije. Ilegalni elektroribolov posebno je razoran jer pogadja sve uzrasne klase riba u datom odsecku reke i moze prakticno isprazniti lokalne populacije u kratkom vremenskom periodu.

Mere ocuvanja i restoracije riblje faune

Ocuvanje ihtiofaune balkanskih reka zahteva integrisani pristup koji obuhvata: ozakonjivanje i sprovodjenje zakonodavnih mera zastite (lovostaj, zabrana odredjenih metoda ribolova, utvrdjivanje minimalnih velicina ulova), zastitu kljucnih stahovista i mrestilista, restauraciju migratornih koridora (izgradnja ribljih staza na branama), suzbijanje invazivnih vrsta, program ribljeg fonda rehabilitacije i in-situ i ex-situ konzervacioni programi za kriticno ugrozene vrste (Kottelat i Freyhof, 2007).

Program poribljavan ja - vestaacko unasanje riba u deplanirane vodotoke - tradicionalno se koristi u Srbiji kao mera obnavljanja ribarskog fonda. Medjutim, savremena hidrobiloska nauka ukazuje da nenativno poribljavanje ili poribljavanje bez adekvatne procene genetske strukture lokalnih populacija moze imati negativne posledice po adaptabilnost divljih populacija. Prioritet treba da bude restauracija stanouvista i uklanjanje pritisaka, a ne samo vestaacko poribljavanje.

Zakljucak

Riblja fauna balkanskih reka nije samo bioloska vrednost - ona je indikator zdravlja celih recnih ekosistema i ekonomski i kulturni resurs za lokalne zajednice. Njen oporavak zahteva reformu upravljanja ribarskim sektorom, aktivne programe ocuvanja ugrozenih vrsta i pre svega restoraciju ekоloskog integriteta recnih ekosistema. Balkanski endemiti su nasledje miliona godina evolucije - gubljenje ovih vrsta bice nepovratan gubitak za citav zivi svet.