Dunav kroz Srbiju: stanje voda, zagađenje i transnacionalni monitoring

Kljucni zagadjujuci pritisci na srpski deo toka Dunava

Srpski deo toka Dunava izlozen je kombinovanom delovanju vise kategorija pritisaka. Teski metali - narocito bakar, cink, nikl i kadmijum - cija je koncentracija u sedimentu Dunava u pojedinim deonicama povecana, najvecim delom su posledica industrijske aktivnosti u slivovitima pritoka, a posebno RTB Bor sistema u Timockom basenu i metalurske industrije u pojedinim drzavama uzvodno (ICPDR, 2021). Organski mikrozagadjivaci - pesticidi, farmaceutici, perfluorisana jedinjenja - identifikovani su kao rastuci pritisak u okviru medjunarodnih istrazivacnih projekata pracenja prioritetnih zagadjujucih materija prema WFD.

Hranljive materije - pre svega fosfati i nitrati - doprinose eutrofikacionom opterecenju Dunava, koje je posebno izrazeno u Delti Dunava u Rumuniji i Ukrajini, gde se beleze cvetan vode algi i hipoksija u periodicnim intervalima. Srbija je menadzer kljucnog segmenta Dunava, a kvalitet njenih ispusta u reku - kako direktnih tako i posrednihputem pritoka - direktno utice na stanje ekosistema nizvodnog toka sve do Crnog mora (Lazar i sar., 2012).

ICPDR i transnacionalni monitoring

Medjunarodna komisija za zastitu reke Dunav (ICPDR) koordinira zajednicki monitoring i upravljanje rekom od 1998. godine, u skladu s Konvencijom o zastiti i koristenju reke Dunav potpisanom 1994. u Sofiji. ICPDR koordinira ciklicno prikupljanje podataka o hemijskom i bioloskom statusu Dunava i njegovih pritoka u okviru Zajednickog programa Dunav survey (JDS), koji se sprovodi svakih 6 godina i obuhvata uzorkovanje duz celokupnog toka od Schwarzwalda u Nemackoj do Crnog mora (ICPDR, 2021).

Srbija je aktivna ucesnica JDS monitoringa i implementuje nacionalnu mrezu monitoringa povrsiniskih voda u skladu s WFD metodologijom. Rezultati JDS-4 (2019) pokazuju da vecina monitorovanih deonica srpskog toka Dunava ima umereni do dobar hemijski status, ali ekoloski status varira znacajno i na nekoliko deonica je jos uvek u kategoriji umerenog statusa, sto zahteva specificne mere u okviru Plana upravljanja recnim slivom Dunava.

Biodiverzitet Dunava kroz Srbiju

Srpski deo toka Dunava, ukljucujuci Gornje Podunavlje sa Kopacanskim ritom i Obedsku Barom, Djerdap i Ramsko-golubacku klisuru, predstavlja jedno od bioloskim bogatackih podrucja u centralnoj Evropi. Djerdap - grandicni kanjon Dunava izmedju Srbije i Rumunije - staniste je vise od 5.000 biljnih i zivotinjskinh vrsta, od kojih su mnoge retke, ugrozene ili endemicne. Riblja fauna Dunava u Srbiji broji vise od 60 vrsta, ukljucujuci visokovredne migratorne vrste poput kecige, morune i vimbe, cije su populacije drasticno smanjene zbog kombinovanog uticaja ribolovnog pritiska, degradacije staвista i barijere koje prevodjavaju hidroenergetske brane (Simic i sar., 2012).

Djerdapska akumulacija predstavlja nepremostivu barijeru za anаdrоmne migratorine vrste ribe - pre svega jesetre i kecige - koje su nekada bile brojne u Dunavu. Ova barijera, u kombinaciji s intenzivnim ribolovom, uzrokovala je kolaps populacija jesetri u celom dunav skom basenu, te su sve vrste jesetri na Dunavu danas kriticno ugrozene ili lokalno istreblјene u vecim delovima nekadasnjeg arijala.

Zakljucak

Dunav kroz Srbiju je i svedok decenija industrijskog i komunalnog zagadjenja i srediste izuzetnog bioloskog diverziteta koji se mora sacuvati. Implementacija WFD i aktivno ucesce u radu ICPDR obavezuje Srbiju na sistematski pristup smanjenju pritisaka - kroz PPOV u slivovima pritoka, modernizaciju industrije i programe zastite migratornih vrsta. Ocuvanje Djerdapa kao bioloskog biserа Dunava prioritet je koji prevazilazi nacionalne granice.