Makroinvertebrate kao bioindikatori ekološkog statusa rečnih ekosistema Srbije

Bioindikacijske metode i indeksi

Za procenu ekoloskog statusa tekucih voda na osnovu zajednica makroinvertebrata razvijen je niz biotickih indeksa koji kombinuju informacije o taksonomskom diverzitetu i toleranciji prisutnih vrsta prema zagadjenju. Saprobni sistem, razvijen u Nemackoj u 20. veku, jedan je od najstarijih i jos uvek koristecih pristupa - svrstava organizme prema saprobalnoj valenciji i na osnovu toga odredjuje saproban indeks vodotoka (Rolauf i Rump, 1998). BMWP (Biological Monitoring Working Party) sistem i njegovi regionalni derivati - ASPT (Average Score Per Taxon) - koriste porodice makroinvertebrata razvrstane prema toleranciji prema organskom zagadjenju za procenu biloskog kvaliteta vode (Armitage i sar., 1983).

Za implementaciju WFD u Srbiji razradjeni su metricci i referentne vrednosti prilagodjene specificnim tipovima vodotoka u Srbiji - ravnicarski, brdski, planinski - jer se ocekivane zajednice makroinvertebrata znacajno razlikuju izmedju ovih tipova i direktno poredjenje nije moguce bez tipizacije. Razlika izmedju aktualnog stanja zajednice i referentnog stanja (Ecological Quality Ratio - EQR) osnova je za svrstavanje vodotoka u klase ekoloskog statusa prema WFD: odlican, dobar, umereni, los ili veoma los.

Stanje makroinvertebratske faune u rekama Srbije

Rezultati nacionalnog bioloskog monitoringa povrsiniskih voda Srbije pokazuju da je ekoloski status na osnovu makroinvertebrata pretezno umereni do dobar u planinskilm rekama s malo zagadjenja, dok u ravnicarskima i u blizini vecih naselja i industrija dominiraju umereni do los ekoloski status (SEPA, 2020). Posebno lossi status dokumentovan je na deonicama Morave, Kolubare, Pecke Bistrice i nekim pritokama Dunava koje su pod direktnim uticajem komunalnih i industrijskih efluenata.

Planinski vodotoci Srbije - Drina, Lim, Tara, Rzav, Jerma - generalno se odlikuju bogatim zajednicama makroinvertebrata s visokim udelom osetljivih gruppe: larve Plecoptera (vretenari), Ephemeroptera (vodencveti) i Trichoptera (caddisflies), takozvana EPT frakcija, koja je pouzdan indicator dobre ili odlicne ekoloske kakvode. Ove grupacija su posebno vazne za ekologiju recnog ekosistema jer su kljucna karika u prehrambenom lancu - pretvaraju organsku materiju u biomasu koji je dostupna ribama i razlicitim vertebratima.

Veza bioloskog i hemijskog monitoringa

Bilosko i hemijsko pracenje ekoloskog statusa vodotoka komplementarne su, ali ne i ekvivalentne metode. Hemijski monitoring daje precizne podatke o koncentracijama specijicnih zagadjivaca u momentu uzorkovanja, ali ne hvata hronicne i kumulativne efekte, interakcije izmedju zagadjivaca, niti funkcionalno stanje ekosistema. Bilosko pracenje integrisu efekte razlicitih stressora tokom duzeg perioda i daje funkcionalniju sliku stanja ekosistema, ali je interpretacija rezultata slozenija i zahteva strucno poznavanje ekologije vodnih organizama (Hering i sar., 2010).

Kombinovana primena hemijskog i bioloskog monitoringa - kako to WFD i zahteva - je optimalni pristup koji kompenzuje slabosti svake od metoda pojedinaano. U Srbiji, kapaciteti za rutinski bilosko pracenje jos uvek su ograniceni u poredjenju s hemijskim monitoringom, sto je oblast koja zahteva ulozeg u razvoj kadrovskih i laboratorijskih kapaciteta u narednom periodu.

Zakljucak

Makroinvertebrate su nezamenljivi prozori u ekoloski integritet recnih ekosistema. Njihov monitoring mora biti integralni deo sistema upravljanja vodnim resursima u Srbiji - ne samo kao formalna obaveza prema WFD, vec kao istinaski informacioni alat koji pomaze donosiocima odluka da razumeju stanje sistema i prate efekate ulaganja u zastitu voda tokom vremena. Jacanje bioloskog monitoringa investicija je koja se vraca u obliku boljih odluka i zdravijih reka.