Zagađenje Drine: industrija, otpadne vode i ekološki status jedne od poslednjih divljih reka Evrope

Karakteristike sliva i hidroloski rezim

Drina nastaje spajanjem Lima i Pive kod Foce i tece prema severu u duzini od 346 km pre nego sto se uliva u Savu kod Bosanske Rmetamorfozace. Sliv Drine zahvata povrsinu od oko 19.570 km2 i karakterise se planinski reljefom, relativno visokim padavinama i dobrom hidroloskom regeneracijom (ICPDR, 2021). Kljucne pritoke Drine su Lim, Cehotina, Piva i Tara na bosanskohercegovackoj strani, te Rzav i Jadra na srpskoj strani. Prirodni hidroloski rezim Drine belezi izrazene sezonske oscilacije vodostaja - visoke protoke u proljece i ranu jesen, i niske letnje protoke - sto direktno utice na kapcitet samopreciscavanja i ekoloski status reke.

Izgradnja nekoliko hidroenergetskih akumulacija duz toka - Perucac, Bajina Basta, Zvornik - fundamentalno je promenila hidroloski rezim donje i srednje Drine. Akumulacije deluju kao taložnici suspendovanih materija i transformisu dinamiku nanosnog transporta, sto ima dalekosezne posledice za geomorfologiju recnog korita i stanista u nizvodnom delu toka (Poff i sar., 1997). Regulisani protok ispod brana smanjuje varijabilnost, koja je kljucna pokretacka sila prirodnih recnih procesa i biodiverziteta.

Komunalne otpadne vode kao primarni izvor zagadjenja

Vise gradova i opstina duz toka Drine - Foca, Cajnice, Visegrad, Gorazde na BiH strani, te Bajina Basta, Ljubovija i Mali Zvornik na srpskoj strani - ispustaju komunalne otpadne vode bez adekvatnog tretmana ili uz minimalni predtretman direktno u recni sistem. Procenat stanovnistva prikljucenog na kanalizacionu mrezu s adekvatnim preciscavanjem u ovim opstinama znatno je ispod nacionalnih proseka Srbije i BiH, koji su i sami znacajno ispod EU standarda (SEPA, 2020). Rezultat je da Drina prima znacajne kolicine nepreceiscenih sanitarnih voda bogatih organskim materijama, nutrijentima i patogenim mikroorganizmima.

Mikrobilosko zagadjenje Drine manifestuje se povecanim brojevima fekalnih koliformnih bakterija u uzorcima vode, koji u pojedinim delovima toka znacajno prevazilaze granisne vrednosti za kupanje i rekreaciju propisane EU Direktivom o kvalitetu voda za kupanje (2006/7/EC). Ovo direktno ogranicava mogucnost korisacnja Drine kao resursa za rekreaciju i ekoturizam - koji su inace njen veliki ekonomski potencijal - i predstavlja rizik po zdravlje lokalnog stanovnistva koje tradicionalno koristi obale Drine za odmor.

Industrijska zagadjenja i difuzno opterecenje

Pored komunalnih izvora, Drina prima industrijske efluente iz drvno-preradjivacke industrije, pogona za preradu hrane i manjih industrijskih objekata duz toka. Poseban problem predstavljaju efluenti iz pilana i drvnih industrija bogatih lignom, taninom i organskim materijama visokog HPK koji doprinose organskom opterecenju reke i moze dovesti do lokalne hipoksije (Jelic i sar., 2012). Difuzno zagadjenje poljopirivrednog porekla - ispiranje nitrata i fosfora s obradivog zemljista u sliv - dodatni je pritisak koji doprinosi povecanju eutrofikacionog potencijala narocito u sporijim, retenzionim delovima toka i u Zvornickoj akumulaciji.

Problem otpada koji u Drinu dospeva putem pritoka i direktnim bacanjem na obale dostigao je alarmantne razmere. Godisnje se na akumulacijama i zapreckama duz Drine skuplja vise stotina tona plasticnog otpada, koji dolazi iz cele duzine recnog toka i iz pritoka u BiH i Srbiji. Ove plasticne 'ostrve' postale su medjunarodna medijska tema i simbol losaeg upravljanja otpadom u citavoj regiji (Liovic, 2019). Uklanjanje otpada iz reke organizuju lokalne zajednice i nevladine organizacije, ali bez resavanja uzrocnog problema - neadekvatnog upravljanja komunalnim otpadom u slivnom podrucju - ovo je samo simptomatska mera.

Ekoloski status i perspektive

Ekoloski status Drine prema kriterijumima EU Okvirne direktive o vodama (WFD) varira duz toka - od dobrog do umerenog ekoloskog statusa u prirodnim i manje ugrozenim deonicama, do losijeg statusa u blizini urbanih centara i ispod industrijskih ispusta. Implementacija WFD u Srbiji i BiH zahteva izradu planova upravljanja rekom koji moraju identifikovati kljucne pritiske i predvideti mere za postizanje dobrog ekoloskog statusa do utvrdjenih rokova. Zajednicka srpsko-bosanska komisija za Drinu aktivna je u koordinaciji monitoringa i upravljanja ovom transnacionalnom rekom.

Perspektive oporavka Drine direktno su vezane za napredak u izgradnji PPOV za gradove u njenom slivu, za smanjenje industrijskog zagadjenja na izvoru i za sistemsko resavanje problema otpada u slivnom podrucju. Inicijative civilnog drustva - Koalicija za Drinu, medjunarodne kampanje cistih reka - doprinose podizanju svesti i pritisku na vlasti za konkretne akcije. Drina ima sve preduslove da postane uzoran primer transnacionalne saradnje u zastiti recnog ekosistema - ali samo uz politicku volju i finansijsku podrsku s obe strane granice.

Zakljucak

Drina je istovremeno jedno od najvredniih i najogrozenijih recnih bastastava Balkana. Kombinovano delovanje neadekvatnog tretmana komunalnih voda, industrijskog zagadjenja, plasticnog otpada i hidroenergetskih zahvata stvara akumulirani ekoloski pritisak koji vec danas ugrozava biodiverzitet i funkcionalnost ovog ekosistema. Samo integrisano, transnacionalno upravljanje slivom - u skladu s principima WFD - moze osigurati dugorocno ocuvanje Drine kao zive, funkcionalne i ekonomski vredne reke.