Zaštićena područja uz reke Srbije: Zasavica, Obedska bara i Gornje Podunavlje

Zasavica – refugijum istraznjenicke fаune

Zasavica je prirodni rezervat u Macvi (Srbija), oformaren duz istoimene recice sa Savom, koji cini mozaik mocvarnih livada, trscanja, povrsine slobodne vode i ostataka aluvijalne sume. Zahvata povrsinu od oko 1.777 ha i zasticen je kao Rezervat prirode I kategorije od 1997. godine. Zasavica je staniste oko 280 vrsta ptica, 36 vrsta riba (ukljucujuci retke vrste kao bosman, brkica i ciperak), 36 vrsta sisara i bogatog biotа mocvarnih biljaka, ukljucujuci vrste kao Nymphoides peltata i Salvinia natans. Posebno је znacajna reintrodukcija magarecih i divljih punokrvnih konja (huckney) u Zasavici koji kao mega-herbivori odrzavaju mozaicnu strukturu mokrosnih livada (Puzovic i sar., 2009).

Zasavica je ugrozena pre svega regulacijom vodnog rezima - hidromelioracioni radovi 20. veka smanjili su povrsinu i dubinu mocvarnih stahovista, a sezonski vodostaj se ne odvija po prirodnom obrascu. Predlozi za restauraciju hidroloski rezima Zasavice razmatrana su u okviru razlicitih projekata finansiranih od strane EU i medjunarodnih fondova, ali implementacija je spor a.

Obedska Bara – gnezdiste roda

Obedska Bara u Sremu jedno je od najstarijih zasticenih podrucja u Srbiji (zasticena od 1874. godine!) i medu najznacajnijim gnezdistima kolonijalnih ciconia ptica u Evropi. Kolonije sive caplice (Ardea cinerea), belocane supljarice (Egretta garzetta), danara (Ciconia ciconia) i kosmotoca (Phalacrocorax carbo) broje vise hiljada parova i privlace ornitologe iz citave Evrope. Ramsar konvencija prepoznaje Obedsku Baru kao mokrinio od medjunarodnog znacaja od 1977. godine (MZS, 2020).

Savremeni upravljacki izazovi za Obedsku Baru ukljucuju: upravljanje vodnim reimon u kontekstu hidroloski izmenjene Save, kontrolu invazivnih vrsta biljaka (Amorpha fruticosa, Reynoutria), smanjenje krivolova u zasticenom podrucju, i uskladjivanje lokalnih poljopirivrednih i ribolovnih interesa s konzervacionim ciljevima. Pored ekoloske vrednosti, Obedska Bara ima znacajan turisticki i edukativni potencijal koji je Jos uvek nedovoljno razvijen.

Gornje Podunavlje – poslednji ostaci ritova

Zasticeni predeo Gornje Podunavlje u Backoj jedini je preostali deo prirodnog plavnog podrucja Dunava u Srbiji, koji nije pretvoren u poljopiivredne povrsine ili regulisan. Sadrzi kompleks ritova, mrtvica, vlaznih suma i sivackih livada koji su staniste priostojnog broja reofilnih vrsta riba, populacije vidri (Lutra lutra), i gnezdista rodolibaickin vrsta ptica. UNESCO-va Mrezа rezervata biosfer prepoznaje Gornje Podunavlje kao deo transnacionalnog biosfernog rezervata zajedno s austrijskim i madjarskilm delovima dunav skog koridora (UNESCO, 2012).

Zakljucak

Zasavica, Obedska Bara i Gornje Podunavlje su nenadoknadivi ekoloski draguji koji zahtevaju dobro finansirano i stucnjacima podrzano upravljanje. Ujedno, to su prilike za razvoj ekoturizma i ekoloske edukacije - upravo one teme kojima se bavi Ekovanja platforma. Njihovo ocuvanje zavisi od politicke volje i drustvene svesti, a gradnja te svesti direktno je doprinos zastitni prirode Srbije.