Monitoring ekološkog statusa vodotoka u Srbiji: implementacija Okvirne direktive o vodama

Metodoloski okvir WFD monitoringa

WFD razlikuje tri tipa monitoring programa: referentni monitoring (praenje ekoloskog i hemijskog statusa reprezentativnih vodnih tela s minimalnim antropogenim pritiskom), operativni monitoring (za vodna tela izlozena znacajnim pritiscima, radi pracenja efikasnosti mera) i istrazivacki monitoring (za resavanje specificnih pitanja i havarijskinh zagadjenja). Biloska komponenta monitoringa obuhvata procenu fitoplankona, makrofita, makroinvertebrata i riblje faune u rekama, i fitoplanktona, makrofita, fitobentosa, makrozoobentosa i ribe u jezerima. Svaki biloske parametar procenjuje se na osnovu Ekoloskog odnosa kvaliteta (EQR) koji poredi aktuelno stanje s referentnim uslovima specificnim za tip vodnog tela.

Srbija je tipizirala i klasifikovana vodna tela, definisala referentne uslove za svaki tip i uspostavila metodologije ocenjivanja biloskih i hemijskoih elemenata u saradnji s EU strucnjacima u okviru tehnicke podrske IPA programa (SEPA, 2020). Medjutim, interkalibracija srpskih metodologija s EU referencama jos uvek je u procesu, sto otezava direktno poredjenje rezultata s EU monitoringom.

Nacionalna mreza monitoringa u Srbiji

Republika Srbija sprovodi monitoring povrsiniskih voda na nacionalnoj mreži koja ukljucuje vise od 200 mernih mesta na rekama i jezerima. Monitoring sprovodi Agencija za zastitu zivotne sredine (SEPA) i akreditovane laboratorije, u okviru Zakona o vodama i preteceeg podzakonskih akata koji su uskladjeni s WFD zahtevima. Fizicko-hemijski parametri prate se mesecno ili kvartalno, dok se biloskie komponente uzorkuju jednom ili dva puta godisnje zbog logistickih i finansijskin ogranicenja (SEPA, 2020).

Kapaciteti za bilosko monitoring - laboratorijsko osoblje obuceno za taksonomsku determinaciju makroinvertebrata, makrofita, dijatomeja i ribe - ogranicavajuci je faktor u implementaciji WFD u Srbiji. Broj taksonoma za kljucne grupe (Trichoptera, Plecoptera, Ephemeroptera, Chironomidae) je mali, a obuka i edukacija strucnih kadrova u ovim oblastima mora biti prioritet za razvoj sistema monitoringa koji ispunjava zahteve WFD.

Stanje ekoloskog statusa vodotoka

Rezultati nacionalnog monitoringa za period 2016-2019. pokazuju da je oko 40% procenjenih vodnih tela dostiglo dobar ili odlican ekoloski status prema WFD kriterijumima, dok preostalih 60% ima umereni, los ili veoma los status, sto zahteva sprovòdjenje mera (SEPA, 2020). Distribucija ekoloskog statusa ocekivano prati gradijent pritisaka - planinski vodotoci juzne i zapadne Srbije imaju pretezno dobar do odlican status, dok ravnicarski tokovi pod uticajem komunalnog, industrijskog i poljopirivrednog zagadjenja imaju pretezno umereni do los status.

Posizanje dobrog ekoloskog statusa za sva vodna tela u Srbiji - cilj koji WFD postavlja - zahteva znacajne infrastrukturne investicije u PPOV, modernizaciju industrije i poboljsanje poljopirivrednih praksi, pracene efektivnim institutionalnim kapacitetima za pracenje napretka i primenu zakonodavnih zahteva.

Zakljucak

Implementacija WFD monitoring programa u Srbiji znacajan je napredak prema sistemskom upravljanju vodnim ekosistemima zasnovanom na ekoloskim ciljevima. Dalji razvoj bioloskog monitoringa, unapredjenje kapaciteta laboratorija i kadra, i integracija monitoring podataka u planiranje i pracenje mera kljucni su koraci na ovom putu. Monitoringen ima smisla samo ako podaci koje generise sluze za odluke - u protivnom je skupo prikupljanje brojeva bez svrhe.