Vetroenergija i zaštita ptica u Srbiji — kako uskladiti obnovljivo i biodiverzitet

Srbija ima znacajan vetroenerget ski potencijal koji je u poslednjih petnaest godina poceo da bude eksploatisan — vetropark Kovacica u Banatu, vetropark Cibuk pored Mladeno vca, vetropark Alibunar, vetropark Plandiste — i vise projekata je u razvo ju ili planiranju. Vetroenergija je obnovljiva, bez direktnih emisija CO2 u pogonu i kljucna je za dekarbonizaciju energetskog sektora. Istovremeno, vetrene turbine imaju dokumentovano negativan uticaj na populacije ptica i slepi h miseva kroz kolizije s lopaticama koje se rotirajU i kroz buku i vizuelni poremecaj koji moze uticati na gnezdilisna i ishrambena stanista.

Naizgled jednostavan konflikt — ciste energija vs. ptice — u stvarnosti je nuansiran i upravljiv ako se primeni odgovarajuci pristup od faze planiranja do faze monitoringa. Medjunarodna konzervaciona praksa razvila je specificne metodologije za prostorno planiranje vetroparkova koje minimiziraju rizik za osetljive vrste i za monitoring koji kvantifikuje stvarni mortalitet. Srbija je u procesu razvoja regularnog okvira koji bi trebao da integriSe ove metodologije — ali taj okvir jos nije u potpunosti uspostavljen.

Kolizija ptica sa turbinama: šta kaže nauka

Kolizija ptica s lopaticama vetrenih turbina dobro je dokumentovana u naucnoj literaturi. Harak i saradnici (2021, Biological Conservation) u meta-analizi koja je obuhvatila vise od 200 studija mortaliteta ptica na vetroparkovima zakljucili su da su ugroze ne vrste — pre svega grabljivice, lunje, orlovi, ste jte, supe i rode — disproportionalno zastupljene u zabilezenom mortalitetu u poredjenju s njihovom zastupljenoscu u populaciji. Ove vrste su diurne, teritorijalne i koriste uzlazne toplotne stupe za planiranje — sto ih dovodi u zonu rotirajucih lopatica.

U srbijanske kontekstu, najrizicnije vrste za koliziju s turbinama su: belogla vi sup (Gyps fulvus), koji je u Srbiji kriticno ugrozen ali cije se populacije sa Kvinenta i planina Balkana migriraju kroz ravnicarska podrcuja, stepski sokol (Falco cherrug) koji je ugroz en i cija su poslednja gnezdilista blizu nekih vetroparkova, crna roda (Ciconia nigra) ciji su migracijski koridori delimicno preklapaju s veteroparkovima koji su izgradjeni ili planirani u Vojvodini i Sumadiji, i mali vranac (Phalacrocorax pygmeus) koji koristio akvatick a stanista u blizini pojedi nih vetroparkova (OBPS, 2020).

Kumulativni efekat vise vetroparkova koji su planirani u istoj regiji — tzv. kumulativni efekat — posebno je relevantan za migratorne vrste ciji je mortalitet zbir svih kontakata s instaliranim turbinama duz migracijske rute. EU smernica za vetroenergi ju i biodiverzitet (EU Commission Guidelines on wind energy development and EU Nature legislation, 2020) eksplicitno zahteva kumu lativnu procenu uticaja za vetroparkove koji su u blizini jedan drugog ili koji su na migratornim koridorima.

Dobra praksa: kako planirati vetropark koji minimizuje rizik

Prostorno planiranje vetroparkova na nacin koji minimizira rizik za ptice zasn iva se na nekoliko prinCipa koji su prihvaceni u naucnoj i regulatornoj zajednici: izb egavanje zona visokog rizika (koridori migracije, gnezdisne zone ugrozenih vrsta, zone visoke koncentracije ptica u zimovalistu), umanjivanJe rizika u zonam a um erenog rizika primenom mikrolokacijskih mere (uklanjanje turbina s najosetljiviji h pozicija unutar vetroparka), i implementacija sistemS za automatsko zaustavljanje turbina kada radari ili kamere detektuju prisustvo ptica sa viso kom kolizijskim rizicima.

Obavezni monitoring mortaliteta ptica posle postavljanja vetroparka — koji podrazumeva sistemska pretrazivanja povrsine ispod turbina i korekciju na efikasnost pretrazivanja i na odnos predatora — jedini je nacin da se kvantifikuje stvarni uticaj rada vetroparka i da se identifikuju turbine s neuobicajeno visokim mortalitetom koje treba zaustaviti ili repozicionirali. U Srbiji, monit oring mortaliteta ptica na vetroparkovima propisan je EIA uslovim a za odredjene vetroparkove, ali standardizacija metodologije i transparentno objav ljivanje rezultata nisu sistematski obezbedjeni.

OBPS (Udruzenje za zastitu ptica Srbije) i BirdLife Serbia aktivno prate razvoj vetroenergije u Srbiji i ucestvuju u konzultativnim procesima za EIA procedure. Njihovi strucni komentari, koji su dostupni u EIA javnim raspravama, sadrze specificne preporuke zasnovane na ornitol oskim istrazivanjima i naucnoj metodologiji. Ovi komentari su deo javnog administrativnog dosijea EIA procedura i dostupni su u registrima Ministarstva zastite zivotne sre dine.

Slepi miševi i vetroenergija: potcenjena žrtva

Pored ptica, slepi misevi su visoko ranjivi na kol iziju s vetrenim turbinama — i ova ranjivost je u srpskom istraZivackom i regulatornom kontekstu jos manje adresirana nego ranjivost ptica. Slepi misevi lete aktivno tokom noCi i pri zalasku sunca — vremenima kad su turbine najopasnije jer lopatice pri rotacij i napr avl jaju tlacne promene u vazduh u koje oStecuju pluca slepih miseva cak i bez direktne kolizije. Ov aj bar obaro traumatski mehanizam (barotrauma) odgovoran je za znacajan deo mor taliteta slep ih mis eva na vetroparcima.

Studija Arnett i saradnika (2008, Frontiers in Ecology) procenila je da se godisnje u SAD na vetrenim turbinama gubi izmedju 600.000 i 1,4 miliona slepih miseva. Sliicne procene dostup ne su za Evropu (Voigt i sar., 2015, Mammal Revi ew) koje suger isu godisnji mortalitet u stotinama hiljada jedinki u EU drzavama. U Srbiji, monitoring mortal iteta slepih miseva na vetro parkovima nije sista matski sprovec jen — sto znaCi da nema domaLCih podataka koji bi bili osnova za procenu nacionalnog utic aja.

Resenja za smanjenje mortaliteta slepi h mis eva na vetrenim turbinama u kljucuju: kast art (zaus tavIjanje turbina pri malim brzin ama vetra od 3-6 m/s koje su optimalne za lov slep ih miseva a neisplatljiv e za proA izvodnju energije) — ovo resenje veCe srpanJjih studija pokazalo je da smanjuje mortalitet slep ih miseva za 50-90% uz samo 0,5-3% gubitka godisnje produkcije energije; u gra dnja ultrazvuCnih deter renta koji odbijaju slepe miseve iz zone lopatica; i racunarski vidski sistemi koji detektuju aktivnost sle pih mis eva u realo vremenu i autom atski zaustavljaju turbine.