Termoelektrane Srbije i zagađenje vazduha: šta kažu evropski i domaći podaci

Srbija je zemlja koja vecinu elektricne energije proizvodi sagorevanjem uglja. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, ugalj je u 2022. godini bio odgovoran za oko 65% ukupne bruto elektricne produkcije u Srbiji (Ministarstvo rudarstva i energetike, 2023). Ovo je cinjenica koja ima direktne implikacije za kvalitet vazduha, klimatske emisije i javno zdravlje — implikacije koje su merljive i dokumentovane u nizu medjunarodnih i domacih izvora.

Elektrane na ugalj u Srbiji — pre svega kompleksi Nikola Tesla A i B kod Obrenovca, Morava kod Svilajnca i Kostolac A i B — medjuu najvecim stacionarnim izvorima zagadjenja vazduha u jugoistocnoj Evropi po kolicini emitovanih sumpor-dioksida (SO2), azotnih oksida (NOx) i cestica (PM). Ovo nije procena — to je podatak koji sistematski prati Evropska agencija za zivotnu sredinu kroz European Pollutant Release and Transfer Register (E-PRTR), u koji Srbija kao zemlja kandidat dostavlja podatke.

Sta kazu evropski podaci o emisijama

Izvestaj organizacije Health and Environment Alliance (HEAL), WWF Evropa i Klima-Allianz Deutschland objavljen 2021. godine, pod naslovom 'Europe's Dark Cloud: How Coal-Burning Countries Make Their Neighbours Sick', analizirao je prekogranicne uticaje emisija ugljenih elektrana u jugoistocnoj Evropi koristeci modeliranje atmosferskog transporta zagadjivaca na osnovu zvanicnih emisijskih podataka. Prema ovom izvestaju, koji citira podatke E-PRTR registra, termoelektrane u Srbiji svrstane su medjuu najvece emitere SO2 u sirem regionu (HEAL/WWF/Klima-Allianz, 2021).

Isti izvestaj, koristeci metodologiju koja je prihvacena od strane Evropske komisije za procenu zdravstvenih troskova zagadjenja, procenio je da emisije termoelektrana u Srbiji uzrokuju znacajan broj prevremenih smrtih godisnje u Srbiji i u susednim drzavama, i da su godisnji zdravstveni troskovi ovih emisija u milijardama evra. Specificne cifre iz ovog izvestaja treba citirati uz napomenu da su rezultat modeliranja, a ne direktnog merenja, i da nose nesigurnosti koje su u izvestaju eksplicitno navedene.

Evropska agencija za zivotnu sredinu u Izvestaju o kvalitetu vazduha u Evropi za 2023. godinu navodi da Srbija konzistentno beleZi concentracije PM2.5 i SO2 koje premashuju EU standarde, i da su energetski sektor i individualna lozista dominantni izvori tih zagadjivaca (EEA, 2023). Isti dokument navodi da su prekoracenja EU granicnih vrednosti za PM2.5 registrovana u vecem broju mernih stanica u Srbiji tokom zimskog perioda.

Direktiva EU o industrijskim emisijama (IED, 2010/75/EU) i Direktiva o velikim postrojenjima za sagorevanje (LCP Direktiva) propisuju granicne vrednosti emisija za SO2, NOx i cestice koji su strozi od standarda koji se trenutno primenjuju u Srbiji. U okviru pregovora o pristupanju EU, Srbija je preuzela obavezu uskladjivanja s ovim standardima prema odredjenom vremenskom planu, koji je definisan u Nacionalnom planu smanjenja emisija (NERP) i koji ukljucuje ili modernizaciju ili zatvaranje pojedinih blokova (Evropska komisija, Screening Report Chapter 27 — Environment, 2023).

Domaci monitoring: sta pokazuju zvanicni podaci

Agencija za zastitu zivotne sredine Srbije (AZUS) objavljuje godisnje izvestaje o stanju zivotne sredine koji su javno dostupni na sajtu agencije (www.sepa.gov.rs). Izvestaj za 2022. godinu, koji je poslednji potpuni izvestaj dostupan u vreme pisanja ovog teksta, beleZi prekoracenja granicnih vrednosti SO2 na mernim stanicama u blizini industrijskih zona i energetskih kompleksa, posebno tokom zimskog perioda. Specifici podaci variraju po mernoj stanici i periodu i dostupni su u tabularnoj formi u godisnjim izvestajima (AZUS, 2022).

Program monitoringa kvaliteta vazduha u Srbiji zasnovan je na mreZi automatskih mernih stanica cija pokrivenost nije uniformna — gradovi i industrijske zone imaju vise stanica od ruralnih podrucja, sto ogranicava prostornu reprezentativnost podataka. AZUS je u vise navrata u godisnjim izvestajima sam ukazao na potrebu prosirenja merne mreze radi bolJeg pokrivenosti (AZUS, 2021, 2022).

U okviru Energy Community, koje je Srbija clan od 2006. godine, Srbija ima medjunarodne obaveze za izvestavanje o emisijama iz energetskog sektora. Godisngi izvestaji Energy Community o uskladjenosti drzava clanica sa direktivama dokumentuju napredak i zastoje u implementaciji, i javno su dostupni na sajtu Energy Community (www.energy-community.org). Izvestaji za period 2018-2023. beleZe kontinuirane izazove u implementaciji LCP Direktive u Srbiji, ukljucujuci prekoracenja granicnih vrednosti emisija na pojedinim postrojenjima.

Zdravstvene implikacije: sta kaze nauka

WHO Globalna procena tereta bolesti od zagadjenja vazduha (WHO GBD Study, objavljeno kroz Institute for Health Metrics and Evaluation, IHME) procenjuje zdravstveni teret koji je atribuabilan zagadjenju vazduha po drzavama. Za Srbiju, dostupne procene sugerisu da je zagadjenje vazduha jedan od vodecih faktora rizika za prevremenu smrt i izgubIjene godine zdravog zivota (IHME, 2019). Ovi podaci su metodoloski kompleksni i nose nesigurnosti koje su eksplicitno dokumentovane u IHME metodologijiskim uputstvima.

Studija Lelieveida i saradnika objavljena u casopisu Nature 2019. godine, pod naslovom 'Cardiovascular disease burden from ambient air pollution in Europe reassessed using novel hazard ratio functions', koristila je modeliranje disperzije zagadjivaca i epidemioloske dose-response funkcije za procenu zdravstvenih efekata aerozagadjenja u evropskim drzavama. Srbija je bila ukljucena u ovu analizu koja je pokazala visoke godisnje stope mortaliteta atribuabilnog PM2.5 po glavi stanovnika u poredjenju s EU prosekom (Lelieveld i sar., 2019).

Vazno je naglasiti da su sve zdravstvene procene zasnovane na statistickom, ekoloskom modeliranju koje atribuira deo ukupnog mortaliteta od specificnih bolesti (kardiovaskularne, respiratorne) zagadjenju vazduha koristeci dose-response relacije iz epidemioloskih studija. Ovo nisu direktne, kazualisticke procene za specificne individue, vec populacione procene s inherentnim nesigurnostima koje su navedene u originalnim studijama.

Regulatorni okvir i putanja tranzicije

Srbija je u Pregovarackom poglavlju 27 (Zivotna sredina) preuzela obaveze za uskladjivanje s EU standardima za kvalitet vazduha i emisije iz velikih postrojenja za sagorevanje. Skrining izvestaj Evropske komisije za Poglavlje 27, koji je javno dostupan, beleZi napredak u uskladjivanju zakonodavnog okvira i identifikuje oblasti gde implementacija zaostaje (Evropska komisija, 2023).

Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP) koji je Srbija usvojila i koji je dostupan na sajtu Ministarstva zastite zivotne sredine, definise vremenski plan za smanjenje emisija SO2, NOx i cestica iz energetskog sektora. Plan ukljucuje kombinaciju instalacije opreme za smanjenje emisija (desulfurizacija, denox sistemi, filtri) i zatvaranja zastarlelih blokova koji ne mogu biti isplatljivo renovirani da bi ispunili IED standarde.

Investicije u dekarbonizaciju energetskog sektora Srbije — razvoj obnovljivih izvora energije, energetska efikasnost, tranzicija s uglja — predmet su vise medunarodnih finansijskih programa, ukljucujuci Western Balkans Investment Framework (WBIF) i potencijalno mehanizme u okviru EU Green Deal. Tempo ove tranzicije i njene ekoloske i zdravstvene posledice bice jedana od kljucnih ekolo skih i energetskih tema u Srbiji u narednoj deceniji.

Prekoracenja i EU procedura: sta je dokumentovano

Organizacija ClientEarth, medjunarodna organizacija za zastitu zivotne sredine koja koristi pravne mehanizme, objavila je vise izvestaja o prekoracenjima emisionih standarda u elektranama jugoistocne Evrope. Izvestaj 'Air quality violations in the Western Balkans' koji je objavila ova organizacija 2020. godine analizirao je emisione podatke iz E-PRTR registra i uporedjivao ih s vrednostima IED Direktive, identifikujuci postrojenja koja bi prema EU standardima bila u prekoracenju. ClientEarth nije drzavna institucija i njihove analize su advokacke, ali su bazirane na zvanicnim emisionim podacima (ClientEarth, 2020).

U 2022. godini, Energetska zajednica je pokrenula proceduru zbog krsenja LCP Direktive od strane Srbije u vezi s odredjenim postrojenjima za sagorevanje. Ova procedura — koja je analogna EU infringement proceedings — zvanicno je dokumentovana na sajtu Energy Community i pokazuje da je Secretariat Energy Community identifikovao specificne probleme uskladjenosti. Tok i ishod ovih procedura praceni su u javno dostupnim dokumentima Energy Community.

Srbija je u okviru energetske tranzicije predvidela znacajno smanjenje kapaciteta ugljenih elektrana — Nacrt Integrisanog Nacionalnog Energetskog i Klimatskog Plana (INECP), koji je dostavljen Energetskoj zajednici, predvidja scenarije tranzicije koji ukljucuju smanjenje instalisane snage na ugalj i porast kapaciteta obnovljivih izvora do 2030. Ovaj dokument, koji je javno dostupan, osnova je za analizu pravca kretanja srpskog energetskog sektora u narednim godinama (Ministarstvo rudarstva i energetike, INECP nacrt, 2023).

Tranzicija energetskog sektora Srbije s uglja na obnovljive izvore nije samo ekoloski vec i ekonomski i geopoliticki kompleksan proces koji ukljucuje pitanja snabdevenosti energijom, socijalne posledice po rudarsko-energetske zajednice, finansijske implikacije prevremenog zatvaranja postrojenja i tehnickih izazova integracije intermitentnih obnovljivih izvora u mrezu. Ekoloska analiza koja ne uzima u obzir ovu slozenost nepotpuna je i ne sluzi niti ekologiji niti energetici.

Sta gradjani mogu da saznaju i kako da prate stanje

Kvalitet vazduha u realnom vremenu dostupan je gradjjanima Srbije kroz sistem automatskih mernih stanica ciji su podaci objavljeni na sajtu AZUS-a (www.sepa.gov.rs) i kroz mobilne aplikacije koje agregiraju zvanicne podatke. Ovi podaci omogucavaju praenje dnevnih i sezonskih varijacija kvaliteta vazduha na mernim lokacijama i poredjenje s granicnim vrednostima. Ogranicenje je prostorna rezolucija mreze — merne stanice pokrivaju specificne lokacije, i interpolacija na sira podrucja nosi neizvesnost.

Gradjani koji zele da prate dugorocno stanje emisija iz industrijskih postrojenja mogu koristiti E-PRTR registar (dostupan na prtr.sepa.gov.rs) u koji industrijska postrojenja iznad odredjenih pragova imaju obavezu dostavljanja godisnih emisionih podataka. Ovi podaci su zvanticni, verifikovani i javno dostupni, i predstavljaju primarni instrument transparentnosti o industrijskim emisijama u Srbiji i EU.

Dobre prakse u regionu: sta mozemo nauciti

Bugaraska i Rumunija — dve balkan ske drzave koje su pristupile EU 2007. i koje su imale sличan energetski miks zasnovan na ugljу — pruzaju komparativne primere tranzicije. Bugarska je u periodu 2010-2023. znacajno smanjila kapacitet ugljenih elektrana i povecala ucesce obnovljivih izvora, delom pod pritiskom EU pravila o emisijama i delom zbog ekonomske racunice. Rumunija je slicno napredovala u nekim podrucjima dok je u drugima zadrzala ugalj duze od planiranog. Oba primera pokazuju da je tranzicija moguca ali da zahteva kombinaciju regulatorne prinude, finansijskih podsticaja i politicke posveenosti (Eurostat, Energy Statistics, 2023).

Nemacka Energiewende — energetska tranzicija s nuklearne i ugljene energije ka obnovljivim izvorima — najambiciozniji je primer u Evropi, i njeni rezultati su mesoviti: uspesno povecanje udela obnovljivih izvora ali i kontroverezno zatvaranje nuklearnih elektrana koje je u pojedinim periodima zahtevalo povecanu upotrebu uglja. Nemacka iskustvo nije direktno primenjivo u srpskom kontekstu, ali pokazuje da tranzicija zahteva dugotrajno planiranje, ogromne investicije i drustveni konsenzus koji prevazilazi jednu vladinu mandat.

Finansijska podrska koja je dostupna Srbiji za energetsku tranziciju — EU IPA fondovi, Western Balkans Investment Framework, zajmovi EIB i EBRD — znacajna je, ali njena apsorpcija zahteva institucionalne kapacitete za pripremu i sprovodjenje projekata koji su u Srbiji jos uvek u razvoju. Jacanje administrativnih kapaciteta za EU fondove — koje je i samo finansirano kroz EU tehnicku pomoc — preduslov je za ubrzanje tranzicije koja ce doneti i ekoloske i zdravstvene koristi.