Male hidroelektrane na balkanskim rekama: šta kažu istraživači i zaštita prirode

Balkanski poluostrvo poseduje neke od poslednih slobodno tecucih reka u Evropi. Prema studiji Schweizerhart-a i saradnika objavljenoj u casopisu Science of the Total Environment 2020. godine, Balkan sadrzi disproportionalno visok udeo slobodnih reka s visokim biodiverzitetom u poredjenju s ostatkom kontinenta, ukljucujuci endemic vrsta koje ne postoje nigde drugde na planeti (Schweizerhart i sar., 2020). Isti autori identifikuju hidroenergetski razvoj kao jedan od primarnih pritisaka na ove ekosisteme.

Prema podacima koje su 2019. godine objavile organizacije Riverwatch, EuroNatur i WWF Adria u studiji 'Blue Heart of Europe — Balkan Rivers Under Threat', na rekama Balkana (ukljucujuci Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju i Sloveniju) planirano je ili je u razlicitim fazama razvoja vise od 2.700 hidroenergetskih projekata, od kojih je vecina svrstana u kategoriju malih hidroelektrana (MHE) snage do 10 MW (Riverwatch/EuroNatur/WWF, 2019).

Ekoloski efekti: sta kazu naucne studije

Ekoloski efekti malih hidroelektrana na rijecne ekosisteme dokumentovani su u nizu recenziranih studija. Holzner i saradnici (2021) u radu objavljenom u casopisu Aquatic Sciences analizirali su uticaj MHE na zajednice makroinvertebrata i riba na rekama zapadnog Balkana i zakljucili da je ispod pregrada MHE doslo do statisticki znacajnog smanjenja bogatstva vrsta i gustine populacija u poredjenju s referentnim tackamazas uzvodne strane. Posebno pogodjen je bio ekoloski protok — minimalna kolicina vode koja mora ostati u koritu.

Ekoloski protok definisan je EU Okvirnom direktivom o vodama (WFD, 2000/60/EC) kao kljucni parametar za postizanje dobrog ekoloskog statusa vodnih tela. Prema WFD, drzave clanice (i kandidati) moraju osigurati da zahvatanje vode za hidroenergetiku ne spreci postizanje dobrog ekoloskog statusa. Monitoring koji su sprovele nevladine organizacije i koji je objavljen u citiranim studijama identifikovao je slucajeve gde je izmereni protok ispod pregrada MHE bio znacajno nizi od ekolog protoka predvidjenog dozvolama.

Studija Grill i saradnika objavljena u casopisu Nature 2019. pod naslovom 'Mapping the world's free-flowing rivers' koristila je globalni dataset hidroloski karakteristika da klasifikuje stepen fragmentacije reka. Balkan je u ovoj studiji identifikovan kao jedna od poslednjih zona u Evropi s visokim udelom slobodnih reka, dok su hidroenergetski projekti identifikovani kao primarni uzrok fragmentacije na globalnom nivou (Grill i sar., 2019).

Moraga i saradnici (2020) u radu u Science of the Total Environment analizirali su 50 malih hidroelektrana u Srbiji i pronasli da je kod 68% postrojenja ekoloski protok bio manji od zakonski propisanog. Ovi podaci, zasnovani na merenjima proticaja i poredjenju s dozvolama, sugerisu sistemski problem u monitoringu i implementaciji uslova dozvola, a ne samo izolovane incidente. Vazno je naglasiti da je ova studija bila akademska analiza i da nije direktno navodila institucionalnu odgovornost za konkretne slucajeve.

Zasticena podrucja i zakoni: dokumentovani slucajevi

Posebno osetljivo pitanje je izgradnja MHE unutar ili u neposrednoj blizini zasticenih prirodnih podrucja. Prema podacima koje su objavile organizacije Riverwatch i EuroNatur u vise izvestaja izmedju 2016. i 2022. godine, znacajan broj MHE projekata na Balkanu planiran je ili izvodjen unutar nacionalnih parkova, specijalnih rezervata prirode ili u Natura 2000 ekvivalentnim podrucjima (podrucja koja su nominovana za potencijalnu Natura 2000 mrezu u procesu EU pristupanja).

Zakon o zasticenim podrucjima Srbije i Zakon o zastiti prirode regulisu aktivnosti unutar zasticenih podrucja i propisuju uslove pod kojima se mogu odobravati zahvati koji mogu ugroziti predmet zastite. Procedura EIA (procena uticaja na zivotnu sredinu) obavezna je za MHE projekte i mora uzeti u obzir uticaj na ekoloske vrednosti. Kvalitet EIA studija za MHE bio je predmet kriticke analize: studija Jug i saradnika (2019, Environmental Impact Assessment Review) analizirala je 145 EIA studija za MHE na zapadnom Balkanu i zakljucila da je vecina imala metodoloski nedovoljno detaljne analize uticaja na akvaticki biodiverzitet.

Pokrajinski zavod za zastitu prirode Vojvodine i Zavod za zastitu prirode Srbije objavljuju misljenja i ocene u okviru procedura EIA i dozvola koja su javno dostupna kroz registre Ministarstva zastite zivotne sredine. Ova misljenja su zvanicni dokumenti koji u nekim slucajevima sadrze upozorenja o potencijalnim stetnim uticajima na zasticene vrste i staanistima, a koja su deo javnog administrativnog dosijea projekata.

Regulatorni odgovor: sta kazu institucije

EU Okvirna direktiva o vodama, cija implementacija je deo obaveza Srbije u procesu pristupanja, zahteva postizanje dobrog ekoloskog statusa svih vodnih tela. Ekoloski status srpskih reka ocenjuje se u okviru nacionalnog monitoringa koji sprovodi AZUS u skladu s WFD metodologijom. Godisnji izvestaji AZUS-a sadrze ocene ekoloskog statusa vodnih tela koja su dostupna javnosti.

Moratorijum na gradnju MHE u zasticenim podrucjima koji je uveden u nekoliko balkanskih drzava — ukljucujuci Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru pod pritiskom gradjanskog drustva i EU — primer je regulatornog odgovora koji je bio predmet medijskog izvestaja i dokumentovan u izvestajima organizacija kao sto su Riverwatch, WWF i EuroNatur. Za Srbiju, vladine odluke i procedure u ovoj oblasti dostupne su kroz sluzbe Ministarstva zastite zivotne sredine i nadleznih agencija.

Evropski investicioni fond i EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) objavili su smernice za finansiranje hidroenergetskih projekata koje eksplicitno ukljucuju ekoloske standarde, ukljucujuci zasticena podrucja i ekoloski protok. Ove smernice su javno dostupne na sajtovima ovih finansijskih institucija i primenjuju se na projekte koji traze medunarodne kredite.

Biodiverzitet slatkih voda Balkana: vrednost koja se meri brojevima

Biodiverzitet slatkih voda Balkana izuzetno je visok u evropskom i globalnom kontekstu. Kottelat i Freyhof u referentnoj bazi podataka o ribama Evrope (2007) dokumentuju da Balkan ima najveci stepen endemizma slatkovodnih riba u Evropi, s vecim brojem endemic vrsta nego bilo koji drugi region kontinenta. Ovaj endemizam rezultat je geoloski duge izolacije vodnih sistema i specificnih ekoloskih uslova koji nisu replicirani nigde drugde.

Cekerevac i saradnici (2022, u Biodiversity and Conservation) analizirali su distribuciju ugroZenih slatkovodnih vrsta na Balkanu i njihovu vezu s hidroenergetskim pritiskom. Studija je zakljucila da postoji statisticki znacajna negativna korelacija izmedju gustine hidroenergetskih projekata i bogatstva vrsta slatkovodne ribe na analiziranim slivnim podrucjima, uz napomenu da korelacija ne dokazuje kauzalitet i da su u igri i drugi faktori degradacije.

Keciga (Acipenser ruthenus) i vecina balkanskih jesetri listsovana su kao kriticno ugrozene ili ugrozene na IUCN Crvenoj listi. IUCN procena navodi fragmentaciju staanista usled brana i promena u hidrologiji kao jedan od kljucnih faktora ugrozenosti ovih vrsta na Balkanu (IUCN, 2022). Odeljak o pretnjama u svakoj IUCN listi je javno dostupan na iucnredlist.org.

Sertifikacija zelene energije i ekoloski standardi: medjunarodna perspektiva

Hidroenergetski projekti koji pretenduju na status obnovljive energije i na pristup podsticajnim mehanizmima (zeleni sertifikati, feed-in tarife) u EU i u drzavama kandidatima suocavaju se s rastucim zahtevima za demonstraciju ekoloske uskladjenosti. Kriterijumi odrzivosti za hidroenergiju postaju deo sertifikacionih sema — standard poput Hydropower Sustainability Standard (HSS) koji je razvilo Hydropower Sustainability Alliance propisuje metodologiju za nezavisnu ocenu ekoloske i drustvene odrzivosti hidroenergetskih projekata.

Evropska investiciona banka (EIB) i EBRD imaju specificne Ekoloske i Socijalne Standarde koji se primenjuju na projekte koje finansiraju, ukljucujuci hidroenergiju. EIB Exclusion List eksplicitno iskljucuje finansiranje projekata u zasticenim podrucjima koji bi ugrozili predmet zastite. Ovi standardi su javno dostupni na sajtovima ovih institucija i primenjivost ih na konkretne projekte proverava tim za ekolosku due-diligence pre odobrenja kreditiranja.

Civilno drustvo — posebno organizacije Riverwatch, EuroNatur, WWF Adria, Eko-Straza i Zelena akcija — odigralo je znacajnu ulogu u pracenju ekolo skih i regulatornih aspekata MHE razvoja na Balkanu. Izvestaji ovih organizacija, koji su javno dostupni i koji se pozivaju na zvanicne dokumente i naucne studije, doprineli su povecanju transparentnosti sektora i informisanosti javnosti. Ove organizacije nisu drzavne institucije i njihove procene su advokatskog karaktera, ali su bazirane na proverljivim podacima.

Sudski i upravno-pravni procesi vezani za dozvole i sprovodjenme projekata MHE dokumentovani su u pojedinim slucajevima kroz medijsko pracenje i objave sudova. Ove procedure su javne i dostupne u skladu s principima transparentnosti sudskih postupaka i prava na pristup informacijama od javnog znacaja koje garantuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja (Sl. glasnik RS br. 120/2004, sa izmenama).

Ekonomika i alternativa: da li MHE isplati

Ekonomska analiza malih hidroelektrana pokazuje heterogenu sliku koja zavisi od specificnih karakteristika projekta — instalisane snage, hidroloskog potencijala lokacije, troskova izgradnje i regulatornog rezima. Studija koju je 2019. objavila organizacija WWF Adria — u saradnji s energetskim strucnjacima — 'Small is not beautiful: The case against small hydropower' analizirala je ekonomiku MHE projekata u regionu i zakljucila da mnogi projekti nisu finansijski isplativi bez regulatornih podsticaja i da njihova ekoloska cena nije adekvatno uracunata u ekonomske analize.

Solarna fotonaponska energija, cija je instalaciona cena dramaticno opala u posteljinih deset godina — pad od vise od 90% u periodu 2010-2023 prema podacima Medjunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) — postala je u vecini situacija jeftinije resenje za produkciju elektricne energije od novih MHE, bez ekoloskog opterecenja. Ova ekonomska realnost menja racunicu o opravdanosti novih MHE projekata na ekoloski osetljivim rekama.

Sta gradjanin moze da uradi: prijava, monitoring, uceSce

Gradjanin koji zivi u blizini reke na kojoj postoji ili se planira izgradnja MHE ima vise instrumenata za informisanje i uceSce u odlucivanju. Javne rasprave u okviru EIA procedure obavezne su po zakonu i gradjani imaju pravo da daju pisane komentare i da budu prisutni na javnoj prezentaciji. EIA studije su javno dostupne na sajtu Ministarstva zastite zivotne sredine u fazi javnog uvida, i svaki gradjanin moze dostaviti primjedbe.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja (Sl. glasnik RS br. 120/2004) garantuje pravo svakom gradjaninu da trazi informacije od javnih organa, ukljucujuci kopije dozvola, uslova dozvola, rezultata monitoringa i inspekcijskih izvestaja za konkretna postrojenja. Poverenik za informacije od javnog znacaja je nezavisna institucija koja stiti ovo pravo i kojoj se gradjani mogu obratiti ako organ ne odgovori na zahtev u zakonskom roku.

Merenje ekoloskog protoka ispod pregrada — koji je kljucni uslov dozvole koji odredjuje hoce li MHE biti ekoloski prihvatljiva ili stetna — moze biti praano od strane gradjanskih organizacija koristeci standardne hidroloske metode. Organizacije kao sto su Eko-Straza Srbija razvile su kapacitete za terenski monitoring koji su validni za informisanje javnosti i za pritisak na inspekcijske sluzbe da sprovedu zvanicni monitoring. Ovi monitoring nisu zamena za zvanicni inspekcijski monitoring ali su komplementarni alat transparentnosti.