Priče · otpad · lekovi · farmaceutski otpad
Šta raditi sa starim lekovima — pravilno odlaganje farmaceutskog otpada kod kuće
Stari antibiotici, sirupi, kapi i tablete kojima je istekao rok često ostaju u kućnoj apoteci mesecima. Kada ih bacimo u smeće ili prospemo u lavabo, aktivne supstance mogu da završe u vodama i zemljištu.
Teme: Otpad
Napomena: Vizuel uz ovu priču služi kao tematski prikaz i urednički prati temu teksta; ne predstavlja nužno dokumentarni prikaz događaja, mesta ili vremena opisanih u članku.
- U skoro svakom domaćinstvu postoji ladica, kutija ili polica u kojoj se vremenom nakupe neiskorišćeni lekovi: antibiotici koji nisu popijeni do kraja, tablete kojima je prošao rok, sirupi od prethodne zime, kapi za oči od kojih je ostalo pola bočice.
- Najbezbedniji put je da se stari, neupotrebljeni ili istekli lekovi vrate u apoteku ili predaju tamo gde lokalni sistem organizuje prihvat farmaceutskog otpada.
- Jednom ili dva puta godišnje vredi napraviti kratku reviziju kućne apoteke.
Zašto lekovi nisu običan kućni otpad
U skoro svakom domaćinstvu postoji ladica, kutija ili polica u kojoj se vremenom nakupe neiskorišćeni lekovi: antibiotici koji nisu popijeni do kraja, tablete kojima je prošao rok, sirupi od prethodne zime, kapi za oči od kojih je ostalo pola bočice. Najčešće rešenje deluje jednostavno — baciti u kantu ili prosuti u lavabo. Ekološki gledano, upravo su to dva najgora izbora.
Farmaceutske supstance su projektovane da budu biološki aktivne u malim dozama. Kada završe u komunalnom otpadu ili kanalizaciji, deo njih može dospeti do otpadnih voda, mulja, zemljišta i reka. Klasična postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda nisu napravljena da u potpunosti uklanjaju lekove, antibiotike, hormone i slične mikrozagađivače.
Gde odneti stare i neupotrebljene lekove
Najbezbedniji put je da se stari, neupotrebljeni ili istekli lekovi vrate u apoteku ili predaju tamo gde lokalni sistem organizuje prihvat farmaceutskog otpada. Ne treba ih vaditi iz originalnog pakovanja ako to nije neophodno, jer naziv, doza i rok pomažu lakšem razvrstavanju i zbrinjavanju.
Poseban oprez važi za tečne lekove, sirupe, kapi, hormonske preparate, antibiotike i biološke lekove. Njih nikada ne treba sipati u lavabo ili WC šolju. Ako niste sigurni kako da postupite, najbolje je pitati farmaceuta, jer apoteka najlakše može da uputi građane na aktuelni način predaje takvog otpada.
Kućna apoteka: mala navika sa velikim efektom
Jednom ili dva puta godišnje vredi napraviti kratku reviziju kućne apoteke. Odvojite lekove kojima je istekao rok, preparate bez kutije ili uputstva, otvorene sirupe koji dugo stoje i sve terapije koje više ne koristite. To nije samo pitanje reda u fioci, već i prevencija pogrešne upotrebe lekova.
Rok upotrebe nije dekoracija na pakovanju. To je period do kog proizvođač garantuje stabilnost i efikasnost leka. Posle tog datuma lek može biti slabijeg dejstva, hemijski promenjen ili rizičan za upotrebu. Pravilna predaja starog leka zato istovremeno štiti domaćinstvo i životnu sredinu.
Reference i izvori
- Petrović, M., et al. (2014). Occurrence and distribution of pharmaceuticals in the Danube River. Science of the Total Environment, 490, 1076–1085.
- Zakon o upravljanju otpadom, „Službeni glasnik RS”, br. 36/2009 sa izmenama.
- WHO (2020). Pharmaceuticals in Drinking-water. World Health Organization, Geneva.
- SEPA — Agencija za zaštitu životne sredine Srbije (2022). Izveštaj o upravljanju posebnim tokovima otpada.
Šta dalje
Nastavi kroz istu temu
Ako želiš da nastaviš čitanje, otvori temu Otpad ili pregledaj celu arhivu priča.
Zašto možeš da veruješ ovom tekstu
Autor, izvori i način rada
Ovu priču priprema Vanja Dragan, master analitičar zaštite životne sredine, uz pregled stručne literature, zvaničnih izvora i lokalnog konteksta kada je tema vezana za Srbiju ili region.
- Autor: Vanja Dragan
- Struka: master analitičar zaštite životne sredine
- Pristup: proverljive tvrdnje, jasni izvori i naknadne dopune kada je potrebno