Kompostiranje za početnike — kako od kuhinjskog otpada napraviti đubrivo

Šta je kompostiranje

Kompostiranje je kontrolisana biološka razgradnja organske materije. U njoj učestvuju bakterije, gljive, sitni beskičmenjaci i kišne gliste, a procesu su potrebni kiseonik, vlaga i dobar odnos materijala bogatih ugljenikom i azotom. Kada je odnos dobar, kompost ne smrdi, ne privlači probleme i postepeno se pretvara u tamnu, mrvičastu masu.

Na deponiji se organski otpad često razgrađuje bez dovoljno kiseonika, pri čemu nastaje metan. U kompostu se, uz okretanje i provetravanje, podstiče aerobna razgradnja. Zato kompostiranje istovremeno smanjuje otpad i vraća organsku materiju zemljištu.

Šta ide u kompost, a šta ne

U kompost idu ostaci voća i povrća, talog kafe, filter papir, kesice čaja bez plastike, usitnjene ljuske jaja, pokošena trava, suvo lišće, slama, karton i neobojen papir. „Zeleni” materijali su bogati azotom, dok „smeđi” materijali — lišće, karton i slama — donose ugljenik i strukturu.

Ne treba dodavati meso, ribu, kosti, masnu kuvanu hranu, mlečne proizvode, izmet kućnih ljubimaca, pepeo od uglja, bolesne biljke i invazivne vrste koje mogu ponovo da se prime iz delova korena ili stabla. Ove stavke mogu privući glodare, uneti patogene ili otežati razgradnju.

Kako znati da je kompost gotov

Dobar kompost je taman, mrvičast i miriše na šumsko tlo posle kiše. U njemu se više ne prepoznaju kore, lišće i početni materijal. Aktivno okretan kompost može sazreti za tri do šest meseci, dok pasivna gomila često traži šest do dvanaest meseci.

Kompost se može dodati u baštu, oko voćaka, u leje i saksije, ali ga ne treba koristiti kao jedini supstrat za sve biljke. Najbolje radi kao dodatak koji poboljšava strukturu, vodni kapacitet i biološku aktivnost zemljišta.