Pčele i oprašivanje u srpskom letu — kriza, značaj i kako da pomognemo

Juli u Srbiji. U bašti, na livadi, pored lipovog drveta — pčela. Jedna, pa još jedna, tražeći nektar i prenoseći polen od cveta do cveta, noseći na ledima žuti prah koji će oploditi sledeći cvet na koji sleti. Ovaj prizor — koji je toliko svakodnevan da ga gotovo ne primetimo — jedan je od ekološki najvažnijih događaja koji se u to isto vreme odvija na milionima mesta u Srbiji istovremeno. Bez njega, većina naših prehrambenih kultura ne bi mogla da se razmnožava.

Pčele — i medne pčele (Apis mellifera) i oko 700 vrsta divljih pčela dokumentovanih u Srbiji — odgovorne su za oprašivanje tri četvrtine svetskih prehrambenih kultura i gotovo svih divljih biljaka koje se razmnožavaju seksualnim putem. Vrednost ove ekološke usluge procenjuje se globalno na između 235 i 577 milijardi dolara godišnje (Potts i sar., 2010, Trends in Ecology and Evolution). Bez oprašivača, ne bi bilo jabuka, trešanja, šljiva, malina, lubenica, bundeva, suncokreta ni uspešnog razmnožavanja divljih biljaka od kojih zavisi ostatak faune. Pčela nije dekorativna — pčela je infrastruktura.

Kriza oprašivača: šta se dešava s pčelama u Srbiji

Populacije oprašivača u Evropi i svetu su u opadanju koje je statistički dobro dokumentovano i koje nauka naziva 'insektnom apokalipsom'. Studija Hallmanna i saradnika (2017, PLOS ONE) analizirala je biomasu letećih insekata u nemačkim zaštićenim područjima tokom 27 godina i pronašla pad od 76% u letnjoj biomasi i 82% u vrsnom periodu. Slični rezultati dobijeni su u Holandiji, Velikoj Britaniji i Švedskoj. Srbija nema analogni dugoročni monitoring insektnih populacija, ali lokalni podaci — registrovani broj pčela u pasištima, prijave pčelarskih društava — konzistentni su s panevropskim trendom.

Uzroci krize oprašivača u Srbiji konzistentni su s globalnim faktorima: gubitak cvetnih staništa (konverzija cvetnih livada u monokulture i kosene travnjake bez cvetova), pesticidna primena (naročito neonikotinoidi koji su sistemski insekticidi i koji u niskim koncentracijama dezorijentišu pčele, ometaju navigaciju i uzrokuju nemogućnost povratka u košnicu), parazit Varroa destructor koji je dominantni uzrok propadanja medonosnih pčelinjih kolonija u Srbiji kao i u celoj Evropi, i monokulturni pejzaž koji osigurava kratak period bogatog cvetanja ali duge periode gladovanja.

Varroa destructor — grinja koja parazitira na medonosnoj pčeli i koja se proširila iz azijskih populacija Apis cerana gde postoji koevolucionarna ravnoteža — stigla je u Evropu krajem 1970-ih i 1980-ih i nanosi dramatične štete pčelarskim kolonijama. U Srbiji, bez redovnih antivaroznih tretmana koji su obavezni u ozbiljnom pčelarstvu, kolonija može biti uništena u roku od dve do tri sezone. Pčelarstvo zato zahteva redovne antiparazitske tretmane koji uključuju dozvoljene organske i sintetičke supstance — ali čak i uz tretmane, Varroa ostaje dominantni uzrok slabljenja kolonija.

Šta može svako od nas da uradi za pčele

Nema potrebe biti pčelar da biste doprineli oprašivačima. Nekoliko jednostavnih mera dostupno je svakom domaćinstvu, bašti i balkonu: sadnja medonosnih biljaka koje cvetaju u različitim periodima letnje sezone — lavanda, zovika, catmint, cikorija, faćelija — obezbeduje hranu kada monokulturna polja više nisu u cvetu. Izbegavanje pesticida u kućnim baštama — posebno izbegavanje tretmana tokom perioda cvetanja bilo koje biljke — direktno štiti pčele koje posećuju te biljke.

Hoteli za pčele — drvene konstrukcije s cevima različitih prečnika koje služe kao stanište za divlje pčele kopačice — popularna su i efikasna mera za divlje pčele koje gnezde solitarno i ne žive u kolonijama. Ove pčele odgovorne su za oprašivanje divljih biljaka i voćki i daleko su više izložene gubitku gnezdilišnog staništa od medonosnih pčela koje žive u antropogenim košnicama. Postavljanje pčelinjeg hotela u bašti ili na terasi stana ne zahteva ništa osim malo drveta, jedno poslepodne i malo dobre volje.

Na širem društvenom nivou, politike koje smanjuju pesticidni pritisak na oprašivače — pre svega EU Farm to Fork strategija koja cilja smanjenje upotrebe pesticida za 50% do 2030. godine i čiji se zahtevi prenose u srpsko zakonodavstvo kroz EU harmonizaciju — ključne su sistemske mere. Rezervisanje nekosenih traka duž njiva i puteva kao cvetnih staništa, zabrana pesticidnog tretmana tokom cvetanja kultura i podrška ekstenzivnom pčelarstvu mere su čija implementacija bi direktno koristila oprašivačima i posredno celokupnoj agrikulturnoj produktivnosti.