Difuzno poljoprivredno zagađenje rečnih ekosistema u Srbiji

Nitrati i fosfati iz poljopirivrede

Intenzivna bilinska i stoцарска poljopirivredna proizvodnja u Vojvodini i dolinama recnih sistema centralne Srbije znacajan su izvor difuznog unosa azota i fosfora u recne vode i podzemne vode. Merenja azotnih jedinjenja u podzemnim vodama Vojvodine pokazuju da je koncentracija nitrata na velikom broju mernih mesta iznad praga od 50 mg/L NO3 koji je maksimalnа dozivola za pijacu vodu prema EU standardima i Pravilniku o higijenskoj ispravnosti voda za pice (Krueger i Laboski, 2008). Fosfati dospeju u recne sisteme pretezno putem erozije i oticaja - vezani su za cestiсe tla - sto cini kontrolu fosfornog zagadjenja tesno zavezanom sa kontrolom erozije poljopirivrednog tla.

Visoke koncentracije hranljivih materija u efluentima poljopirivrednih podrucja doprinose eutrofikacionom opterecenju sporih recnih tokova, mocvara i akumulacija u ravnicarskim delovima Srbije. Cvetanjea cijanobakteria i algi u Zasavici, Carskoj Bari i pojedinim vojvodjanskim kanalima dokumentovana su kao direktna posledica visokog trofitskog opterecenja iz poljopirivrednih izvora u kombinaciji s komunalnim otpadnim vodama.

Pesticidi u recnim ekosistemima

Srbija je medjuc vecim korisnicima pesticida u regionu, sa znaacjnom primenom herbicida, fungicida i insekticida u intenzivnoj ratarskoj i vocarsko-vinogardarkoj proizvodnji. Pesticidna jedinjenja dospevaju u recne sisteme putem direktnog nanosa (drift) tokom prskanja u blizini vodotoka, putem drenaze i povrsiniskog oticaja, i putem atmosferske depozicije. Monitoring pesticida u vodama Srbije, koji je deo nacional programa monitoringa u okviru WFD implementacije, detektuje prisustvo vise aktivnih materija - narocito herbicida atrazina, acetohlorа, herbicida triazinа i fungicida azola - u uzorcima iz poljopirivrednih slivova (SEPA, 2020).

Akutna toksicnost pesticida prema vodenim organizmima moze biti visoka - pojedini insekticidi (piretroidi, organofosfati) u koncentracijama koje se detektuju u povrsiniskim vodama tokom kise posle tretmana mogu biti letalni za vodene insekte i ribe. Hronicni efekti pri subletisnim koncentracijama - poremecaj reprodukcije, imunska supresija, promenjena ponasanja - dokumentovani su u laboratorijskim studijama i ekotoksikoloskim studijama na terenu.

Agro-ekolosi mere smanjenja zagadjenja

Efikasno smanjenje difuznog zagadjenja poljopirivrednog porekla zahteva paket agro-ekoloskih i tehnickih mera koje deluju na razlicitim prostornim nivoima. Na nivou poljopirivredne parcele: precizna prihrana zasnovana na analizama tla i bilansiranju nutrijentnih potreba useva; primena inhibitora nitrifikacije uz djubriva; uspostavljanje zatravljivanjih medjurednih pruga radi smanjivanja erozije; bioloski zastitni programi za redukciju upotrebe pesticida. Na nivou sliva: zasticeni vegetacioni pojasevi uz vodotoke kao barijera za difuzne unose; konstruisane mokrinine koje zadrzavaju nutrijente iz drenaznih voda; stroga zabrana poljopiivredne aktivnosti u neposrednom obalnom pojasu.

Zakljucak

Difuzno poljopirivrednog poreklo zagadjenje jedno je od najizazovnijih pitanja u upravljanju vodama i zahteva kombinaciju zakonodavnih mera, agronoskih inovacija, finansijskinh podrsti poljopriivrednicima za usvajanje boljih praksi i jacanja monitoringa. U Srbiji, ovo podrucje zahteva narocitu paznju u kontekstu intenzivne poljopiivredne prozvodnje u Vojvodini i ravnicarskilm delovima slivova koji direktno napajaju kljucne vodotoke.