Priče · vazduh · nauka · biologija
Aerobiologija — nevidljivi život u vazduhu i polen kao ekološki signal
Svaki udah nije samo mešavina gasova. Oko nas lebde milijarde sićušnih živih čestica — polen, spore gljiva, bakterije. Taj nevidljivi živi sadržaj vazduha proučava aerobiologija, i ono što doživljavamo kao sezonsku alergiju deo je velikog kruženja života.
Teme: Vazduh
Napomena: Vizuel uz ovu priču služi kao tematski prikaz i urednički prati temu teksta; ne predstavlja nužno dokumentarni prikaz događaja, mesta ili vremena opisanih u članku.
Šta je važno da zapamtite
- Polen i spore prate se uređajem koji usisava vazduh i taloži čestice, iz čega nastaju polenski kalendari.
- Neke bakterije u oblacima pomažu stvaranje leda i kiše — život učestvuje i u oblikovanju vremena.
- Topla klima produžava polensku sezonu; kod nas je ambrozija među najjačim alergenima.
Svaki udah koji udahnete nije samo mešavina gasova. U vazduhu oko nas lebde milijarde sićušnih živih čestica: zrna polena, spore gljiva, bakterije, virusi, delići biljaka i insekata. Taj nevidljivi živi sadržaj vazduha proučava aerobiologija, nauka koja spaja biologiju, meteorologiju, ekologiju i medicinu. Ono što godinama doživljavamo samo kao sezonsku alergiju, zapravo je deo velikog kruženja života kroz vazduh.
A nije apstraktna nauka. Ima vrlo konkretne posledice po zdravlje, poljoprivredu i prirodu. Polen otkriva kako i kada biljke cvetaju; spore gljiva prenose biljne bolesti na velike daljine; mikroorganizmi u vazduhu putuju kontinentima i učestvuju čak i u stvaranju kiše. Naučiti da „čitamo" vazduh znači razumeti jednu skrivenu stranu životne sredine.
Kako se prati nevidljivo
Temelj je postavljen sredinom 20. veka, kada je Hirst (1952) napravio uređaj koji usisava vazduh i taloži čestice na lepljivu traku, pa se one pod mikroskopom prebroje i odrede. Princip tog uređaja i danas je osnova svetskih mreža za praćenje polena, a iz tih merenja nastaju polenski kalendari koji pokazuju koja biljka kog meseca puni vazduh.
Savremena aerobiologija proučava bioaerosole, sve žive čestice koje lebde u vazduhu. Després i saradnici (2012) u svom pregledu opisali su koliko je taj svet raznovrstan, od bakterija i gljivičnih spora do delića biljaka i algi, i koliko značajan udeo svih čestica u atmosferi oni čine.
Najfascinantnija je možda pojava da život pravi kišu. Morris i saradnici (2014) opisali su kako neke bakterije, pre svega Pseudomonas syringae, imaju proteine koji omogućavaju da se led obrazuje na višim temperaturama nego inače; nošene vetrom u oblake, takve bakterije mogu da pomognu stvaranje kristala leda, pa i kiše i snega. Život u vazduhu, ispostavlja se, učestvuje i u oblikovanju vremena.
Polen, alergije i toplija klima
Za milione ljudi vazduh nosi nevidljivu pretnju, alergeni polen. Zrna polena trava, korova i drveća izazivaju polensku groznicu, astmu i druge tegobe. Praćenje koncentracije polena omogućava osetljivima da se na vreme zaštite, pa su polenske prognoze u mnogim zemljama deo svakodnevice.
Klimatske promene pogoršavaju stvar. Ziska i saradnici (2019) pokazali su da se na severnoj hemisferi polenska sezona produžava i da količine polena rastu, jer toplija klima i više ugljen-dioksida teraju biljke da ranije i obilnije cvetaju. Posledica je duži i teži period za alergičare i sve veći pritisak na zdravstvo.
Poučan primer je tu, kod nas: ambrozija, invazivni korov čiji je polen među najjačim alergenima i koji se raširio Vojvodinom i celom Panonskom nizijom. Istraživanja aerobiologa sa naših prostora pokazala su koliko je polen ambrozije prisutan u vazduhu i kako ga vetar nosi nadaleko, povezujući problem invazivnih biljaka, poljoprivrede i javnog zdravlja u jednu priču (Šikoparija i sar., 2009).
Vazduh ne poznaje granice
Aerobiologija pokazuje da vazduh nema granica. Mikroorganizmi, spore i polen putuju vetrom stotinama i hiljadama kilometara: saharska prašina redovno stiže do Evrope, noseći i mikroorganizme, biljne bolesti prelaze iz zemlje u zemlju kroz atmosferu, a i invazivne vrste se šire vazdušnim putem. Zato praćenje živog sadržaja vazduha mora da bude i regionalno i međunarodno.
Za poljoprivredu, to je rano upozorenje: praćenje gljivičnih spora omogućava da se predvide epidemije biljnih bolesti i da se zaštita useva primeni ciljano, čime se troši manje pesticida. Za prirodu, pomaže da se prati širenje invazivnih biljaka. Za medicinu, osnova je za upravljanje alergijama.
Pa kad sledeći put osetite miris pokošene trave ili vas u proleće zasvrbi nos, setite se da udišete čitav nevidljivi svet, žive čestice koje putuju, oblikuju ekosisteme, prenose život i ponekad menjaju i samo vreme. I da je vazduh, koji uzimamo zdravo za gotovo, pun života vrednog razumevanja i zaštite.
Najčešća pitanja
Šta je aerobiologija?
Nauka o živim česticama u vazduhu — polenu, sporama, bakterijama — i njihovom uticaju na zdravlje i ekosisteme.
Zašto je ambrozija problem?
Njen polen je među najjačim alergenima, a biljka se masovno proširila Vojvodinom i Panonskom nizijom.
Kako klima utiče na polen?
Toplija klima i više ugljen-dioksida produžavaju polensku sezonu i povećavaju količine polena.
Reference i izvori
- Després, V. R., Huffman, J. A., Burrows, S. M., Hoose, C., Safatov, A. S., Buryak, G., ... & Jaenicke, R. (2012). Primary biological aerosol particles in the atmosphere: A review. Tellus B, 64(1), 15598.
- Hirst, J. M. (1952). An automatic volumetric spore trap. Annals of Applied Biology, 39(2), 257–265.
- Morris, C. E., Conen, F., Huffman, J. A., Phillips, V., Pöschl, U., & Sands, D. C. (2014). Bioprecipitation: A feedback cycle linking Earth history, ecosystem dynamics and land use through biological ice nucleators in the atmosphere. Global Change Biology, 20(2), 341–351.
- Šikoparija, B., Smith, M., Skjøth, C. A., Radišić, P., Milkovska, S., Šimić, S., & Brandt, J. (2009). The Pannonian Plain as a source of Ambrosia pollen in the Balkans. International Journal of Biometeorology, 53(3), 263–272.
- Ziska, L. H., Makra, L., Harry, S. K., Bruffaerts, N., Hendrickx, M., Coates, F., ... & Crimmins, A. R. (2019). Temperature-related changes in airborne allergenic pollen abundance and seasonality across the northern hemisphere: A retrospective data analysis. The Lancet Planetary Health, 3(3), e124–e131.
Šta dalje
Nastavi kroz istu temu
Ako želiš da nastaviš čitanje, otvori temu Vazduh ili pregledaj celu arhivu priča.
Zašto možeš da veruješ ovom tekstu
Autor, izvori i način rada
Ovu priču priprema Vanja Dragan, master analitičar zaštite životne sredine, uz pregled stručne literature, zvaničnih izvora i lokalnog konteksta kada je tema vezana za Srbiju ili region.
- Autor: Vanja Dragan
- Struka: master analitičar zaštite životne sredine
- Pristup: proverljive tvrdnje, jasni izvori i naknadne dopune kada je potrebno