Priče · biodiverzitet · nauka · biologija
Alelopatija — hemijsko ratovanje među biljkama i tajna invazivnih vrsta
Livada izgleda mirno. Nije. Ispod te tišine mnoge biljke koriste oružje koje ne vidimo — hemijska jedinjenja kojima koče i guše susede. Ta pojava zove se alelopatija i objašnjava i zašto pod nekim drvećem ništa ne raste, i kako invazivne vrste osvajaju teren.
Teme: Biodiverzitet
Napomena: Vizuel uz ovu priču služi kao tematski prikaz i urednički prati temu teksta; ne predstavlja nužno dokumentarni prikaz događaja, mesta ili vremena opisanih u članku.
Šta je važno da zapamtite
- Biljke luče alelohemikalije kroz koren, lišće i opali otpad; one ometaju klijanje i rast suseda.
- Po hipotezi novog oružja, neke vrste postaju invazivne jer na novom tlu luče jedinjenja na koja domaće biljke nemaju odbranu.
- Kod nas alelopatska svojstva pomažu širenje kiselog drveta, bagremca i ambrozije.
Livada izgleda mirno. Nije. Ispod te tišine bije se neprekidna bitka za svetlost, vodu i hranu, a mnoge biljke u njoj koriste oružje koje ne vidimo: hemijska jedinjenja kojima koče, usporavaju ili sasvim zaustavljaju rast suseda. Ta pojava zove se alelopatija.
Nije reč o usputnoj zanimljivosti. Alelopatija oblikuje sastav čitavih biljnih zajednica, utiče na poljoprivredu i jedno je od glavnih oružja kojima invazivne biljke osvajaju nova područja. Kad je razumemo, postaje jasno i zašto ispod nekog drveća ništa ne raste, i zašto pojedine strane vrste tako lako guše domaću floru.
Oružje koje se ne vidi
Biljke ispuštaju alelohemikalije na više načina: kiša ih ispira iz listova, koren ih luči u zemlju, neke isparavaju u vazduh, a oslobađaju se i kad opalo lišće trune. Jednom u zemljištu, ova jedinjenja mogu da spreče klijanje semena, da omete deobu ćelija u korenu ili usvajanje hrane kod suseda.
Najpoznatiji primer je orah. On pravi jedinjenje juglon, pa ispod njegove krošnje mnoge biljke slabo rastu ili uopšte ne uspevaju, jer ih juglon, ispran iz lišća i izlučen iz korena, hemijski koči. Sličnu strategiju koristi i mnogo drugih biljaka, pa je alelopatija u biljnom svetu sasvim raširena (Rice, 1984).
Važno je razlikovati je od obične konkurencije. Konkurencija je borba za isti resurs, dve biljke koje piju istu vodu. Alelopatija je aktivan napad: biljka troši energiju da napravi jedinjenje čiji je jedini posao da naškodi drugome. Suptilno, ali suštinski drugačije (Inderjit, Wardle, Karban & Callaway, 2011).
Novo oružje na novom bojištu
Tu je i ključ uspeha invazivnih biljaka. Prema takozvanoj hipotezi novog oružja, koju su postavili Callaway i Ridenour (2004), neke vrste postanu invazivne zato što na novom kontinentu ispuštaju jedinjenja na koja domaće biljke, koje ih nikada nisu srele, nemaju odbranu. Isto oružje koje je u zavičaju bilo osrednje, na novom tlu postane razorno.
Bais i saradnici (2003) pokazali su da jedna severnoamerička korovska biljka iz roda Centaurea luči iz korena jedinjenje koje snažno guši domaće biljke tamo gde osvaja, dok u svom evropskom zavičaju ima mnogo blaži efekat. Bio je to jedan od prvih jasnih dokaza da hemijska nadmoć na tuđem tlu može da bude pokretač invazije.
Za nas je ovo vrlo praktično. Invazivne vrste poput kiselog drveta (Ailanthus altissima), bagremca i ambrozije šire se kod nas agresivno, a kod nekih su upravo alelopatska svojstva ono što im pomaže da potisnu domaću vegetaciju. Razumeti hemiju njihove ekspanzije važno je za svako ozbiljno suzbijanje.
Od pretnje do korisne alatke
Alelopatija nije samo problem; ume da bude i saveznik. U održivoj poljoprivredi koriste se pokrovni usevi i biljke koje svojim jedinjenjima same potiskuju korov, pa treba manje herbicida. Ostaci nekih biljaka, zaorani u zemlju, mogu da spreče klijanje korova.
Ima i druga strana. Autotoksičnost je kad ostaci jedne kulture ometaju rast iste te kulture naredne sezone. Zato je plodored, smena useva na parceli, ne samo pitanje hrane u zemljištu nego i njene hemijske „higijene". Weston i Duke (2003) ističu da poznavanje alelopatije može da unapredi i izbor useva i borbu protiv korova na ekološki prihvatljiv način.
Hemijski rat među biljkama podseća nas da je i naizgled mirna livada poprište stalnog nadmetanja, samo vođenog jezikom molekula. Što bolje razumemo taj jezik, to ćemo pametnije gajiti hranu i bolje braniti domaću prirodu od osvajača.
Najčešća pitanja
Šta je alelopatija?
Pojava da biljka hemijskim jedinjenjima ometa rast drugih biljaka oko sebe.
Po čemu se razlikuje od konkurencije?
Konkurencija je borba za isti resurs; alelopatija je aktivan hemijski napad u koji biljka ulaže energiju.
Može li biti korisna?
Da — pokrovni usevi koji potiskuju korov svojim jedinjenjima smanjuju potrebu za herbicidima.
Reference i izvori
- Bais, H. P., Vepachedu, R., Gilroy, S., Callaway, R. M., & Vivanco, J. M. (2003). Allelopathy and exotic plant invasion: From molecules and genes to species interactions. Science, 301(5638), 1377–1380.
- Callaway, R. M., & Ridenour, W. M. (2004). Novel weapons: Invasive success and the evolution of increased competitive ability. Frontiers in Ecology and the Environment, 2(8), 436–443.
- Inderjit, Wardle, D. A., Karban, R., & Callaway, R. M. (2011). The ecosystem and evolutionary contexts of allelopathy. Trends in Ecology & Evolution, 26(12), 655–662.
- Rice, E. L. (1984). Allelopathy (2nd ed.). Academic Press, Orlando.
- Weston, L. A., & Duke, S. O. (2003). Weed and crop allelopathy. Critical Reviews in Plant Sciences, 22(3–4), 367–389.
Šta dalje
Nastavi kroz istu temu
Ako želiš da nastaviš čitanje, otvori temu Biodiverzitet ili pregledaj celu arhivu priča.
Zašto možeš da veruješ ovom tekstu
Autor, izvori i način rada
Ovu priču priprema Vanja Dragan, master analitičar zaštite životne sredine, uz pregled stručne literature, zvaničnih izvora i lokalnog konteksta kada je tema vezana za Srbiju ili region.
- Autor: Vanja Dragan
- Struka: master analitičar zaštite životne sredine
- Pristup: proverljive tvrdnje, jasni izvori i naknadne dopune kada je potrebno