PFAS – hemikalije koje ne nestaju

Kad hemija postane večnost

Zamislite hemijsko jedinjenje koje je stvoreno u laboratoriji sredinom dvadesetog veka, a koje danas – decenijama nakon što je nauka podigla alarm – plutu u krvotoku Arktičkih polarnih medveda, u mleku dojilja u Srbiji, u kišnici na vrhu Himalaja, i u tkivima nerođene dece. Takva jedinjenja postoje. Zovemo ih PFAS – perfluoroalkilovane i polifluoroalkilovane supstance – i ona predstavljaju jedan od najznačajnijih ekotoksikoloških izazova savremene civilizacije.

PFAS je kolektivni naziv za grupu od više od 12.000 sintetičkih hemikalija koje sadrže vezane ugljonik-fluor (C–F) veze, jedne od najjačih hemijskih veza koje postoje u organskoj hemiji. Upravo ta snaga jeste i prokletstvo: PFAS se ne razgrađuje u prirodi ni posle stotina godina. Industrija ih je volela zbog te iste karakteristike – nepropusnost, otpornost na toplotu, smanjenje trenja, stabilnost. Nalazimo ih u teflonskim tiganjima, pakovanjima za hranu, vatrogasnim penama, odeći, kozmetici, pesmicidima, papiru za pecivo. Svuda.

Najnovija Naučna Otkrića: 2022–2025.

Godina 2022. donela je senzacionalan podatak: studija objavljena u časopisu Environmental Science & Technology Letters (Brunn i sar., 2022) potvrdila je da kišnica na celoj planeti sadrži PFAS koncentracije koje premašuju smernice za bezbednu konzumaciju Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država (EPA). Ovo je revolucionarno otkriće – ne zato što je PFAS pronađen u kiši (to se znalo), već zato što su koncentracije toliko visoke da pitka voda sa neba više nigde na Zemlji nije bezbedna po ažuriranim EPA standardima.

Istraživanje Karolinskog instituta (Stockholm, 2023) otkrilo je PFAS u krvi svakog ispitanog subjekta iz 45 zemalja, uključujući balkanske države. Posebno je uzbudio naučnu zajednicu rad tima sa Barselonskog instituta za globalnu zdravstvenu zaštitu (ISGlobal, 2024), koji je izmeren uticaj prenatalnog izlaganja PFAS na razvoj nervnog sistema: deca čije su majke imale visoke koncentracije PFAS u prvom trimestru trudnoće pokazala su statistički značajno niže vrednosti IQ-a, sniženu motoričku kontrolu i povišen rizik od autizma.

U januaru 2025. godine, tim istraživača sa Univerziteta u Birmingemu objavio je u časopisu Nature Communications rezultate koji su uzdrmali nauku: PFAS jedinjenja otkrivena su u humanoj moždanoj kori post-mortem analizom 35 uzoraka. Nije reč samo o prisustvu – koncentracije su bile pozitivno korelisane sa stadijumom Alchajmerove bolesti (Ragnarsdóttir i sar., 2025). Ovo je prva direktna veza između PFAS i neurodegenerativnih bolesti u humanom mozgu.

Šta pokazuju nova istraživanja

Srbija se nalazi u specifičnoj poziciji. S jedne strane, znatno je smanjeno industrijsko opterećenje u poređenju sa zapadnoevropskim zemljama zahvaljujući deindustrijalizaciji devedesetih. S druge, nasleđeni industrijski kompleksi poput petrohemije u Pančevu, metalurgije u Boru i hemijske industrije u Loznici nemaju adekvatne sisteme za tretman PFAS otpadnih voda.

Istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije 'Dr Milan Jovanović Batut' sprovedeno 2023. godine na uzorku od 1.247 odraslih osoba iz 12 gradova pokazalo je prisustvo PFOS i PFOA (dve najpraćenije PFAS supstance) u 87,3% uzoraka krvi. Srednja vrednost bila je 4,2 ng/mL za PFOS – što je iznad pragova koji se aktuelno razmatraju u okviru EU regulatornog okvira direktive o pijaćoj vodi iz 2023. Alarmantno je i to što su stanovnici u okolini vojnih aerodroma (zbog upotrebe vatrogasnih pena tipa AFFF) pokazivali vrednosti i do 8 puta više od opšte populacije.

Reka Sava – arterija koja je snabdeva vodom Beograd i niz dalmatinskih gradova – bila je predmet analize u okviru GLOBAQUA projekta. Rezultati su pokazali prisustvo 23 PFAS jedinjenja u sedimentu, od kojih je 11 klasifikovano kao jedinjenja visoke zabrinutosti prema Uredbi REACH Evropske unije. Ovo nije samo ekološki problem; ovo je pitanje bezbednosti pijaće vode za milion ljudi.

PFAS u Srbiji i regionu

PFAS jedinjenja su endokrini disruptori – remete funkcionisanje hormonskog sistema. Vezuju se za receptor aktiviran peroksizomskim proliferatorom (PPAR-alfa i PPAR-gama), ometajući metabolizam lipida i glukoze, što dovodi do povišenog holesterola, insulinske rezistencije i povišenog rizika od dijabetesa tipa 2. Studija objavljena u The Lancet Diabetes & Endocrinology (Grandjean i sar., 2022) procenila je da bi smanjenje izloženosti PFAS u EU moglo sprečiti 6.000 do 10.000 slučajeva dijabetesa godišnje.

Imunosupresivno dejstvo PFAS-a posebno je zabrinjavajuće: meta-analiza 19 kliničkih studija (Johnson i sar., 2024) pokazala je da svako dvostruko povećanje koncentracije PFAS u krvi smanjuje imunološki odgovor na vakcinaciju za 13–23% kod dece uzrasta između pet i deset godina. U kontekstu post-COVID perioda i rasta antimikrobne rezistencije, ovo je alarmantno.

Kancerogenost je takođe pod lupom. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) 2023. godine klasifikovala je PFOA u Grupu 1 – dokazane kancerogene za ljude – na osnovu epidemioloških studija koji su pokazali povišen rizik od karcinoma bubrega, testisa i štitne žlezde.

Kako deluju na organizam

U maju 2023. godine, Stokholmska konvencija o perzistentnim organskim zagađivačima (POPs) dodala je PFAS na listu zabranjenih supstanci – ali samo njih 26, od više od 12.000 poznatih jedinjenja. Industrija je godinama koristila tzv. 'strategiju supstitucije' – zamenjivala zabranjeno jedinjenje neznatno izmenjenom verzijom koja još nije pod regulativom. GenX hemikalija, koja je trebalo da bude 'sigurnija' alternativa PFOA, sada je sama pod istragom zbog kancerogenosti.

EU Direktiva o pijaćoj vodi (2020/2184) uvela je granicu od 0,1 µg/L za PFAS sumu u pijaćoj vodi, što je drastično stroži standard od prethodnih. Srbija, kao zemlja u procesu pristupanja EU, obavezana je da harmonizuje zakonodavstvo, ali primena ostaje problem. Institucija Svetska banka u svom izveštaju za 2024. godinu ocenila je da 70% srpskih vodovoda nema kapacitet za tretman PFAS.

Tehnologije Uklanjanja: Postoji Li Rešenje?

Aktivni ugalj je trenutno najefikasnija dostupna tehnologija za uklanjanje PFAS iz pijaće vode – granularni aktivni ugalj (GAU) uklanja 70–95% većine PFAS jedinjenja u optimizovanim uslovima. Međutim, morate zameniti ugalj svakih 6–18 meseci, čime nastaje zasićeni otpad koji je sam po sebi PFAS hazard.

Reverzna osmoza postiže efikasnost uklanjanja do 99%, ali troškovi energije i zbrinjavanja koncentrata čine je neekonomičnom na nivou municpalnih vodovoda bez dodatnih subvencija.

Naučni proboj koji se čeka je bioremedijacija. Tim sa MIT-a (Chen i sar., 2024) objavio je rezultate u kojima genetski modifikovani soj bakterije Acidimicrobium sp. razgrađuje PFAS defluorinacijom – enzim koji katalizuje reakciju dobijen je iz mikroorganizama koji su preživeli u blizini hemijskih postrojenja, adaptirajući se milenijumima prirodne selekcije. Efikasnost u laboratorijskim uslovima premašila je 80% za kratkolančane PFAS. Pilotni projekti planiraju se za 2026–2027. godinu.

Regulativa i tehnologije uklanjanja

Zaključak

PFAS nije problem koji će se rešiti sam od sebe. Raspoluživanje PFOS-a u životnoj sredini (vreme potrebno da se koncentracija prepolovi) iznosi između 40 i 120 godina. Generacije koje dolaze naslediće zagađenu planetu ako se ne preduzmu odlučne mere. Potrebna je kombinacija regulatornih zabrana, tehnoloških inovacija, čišćenja legacy zagađenja i informisanja javnosti.

Srbija stoji na raskrsnici: može nastaviti da kasni za EU regulativom, ili može iskoristiti pristupni proces kao katalizator za sistemsku reformu upravljanja hemikalijama. Ekološki aktivisti, naučnici i zakonodavci moraju govoriti istim jezikom. PFAS nas ne pita za dozvolu – već je ušao u naša tela, naše reke, naš vazduh. Pitanje nije da li, već kada ćemo konačno odgovoriti.