Kečiga — car srpskih reka na ivici nestanka

Uvod: Preživeo dinosauruse, nije preživeo 20. vek

Kečiga (Acipenser ruthenus) je jedna od najstarijih riba na planeti. Jesetre kao grupa postoje više od 200 miliona godina — preživele su masovna izumiranja, promene klime i geoloske katastrofe koje su obrisale mnoge druge vrste sa lica Zemlje. Kečiga je najmanji i najrasprostranjeniji predstavnik ove grupe u Evropi — nekada je bila toliko brojna u Dunavu, Savi i Tisi da su je ribari hvatali u ogromnim kolicinama, a riblja corba od kecige bila je jelo koje se moglo naci u svakom selu uz veliku reku.

Danas je kečiga klasifikovana kao ugrozena vršta (Vulnerable) na IUCN Crvenoj listi, a u pojedinim delovima svog nekadanjeg areala prakticno je nestala. Ono sto nije uspelo ni asteroidu ni ledenom dobu, uspelo je kombinaciji brana, zagadjenja i krivolova u roku od nekoliko decenija.

Anatomija kolapsa: Tri ubojita faktora

Brane i fragmentacija staništa predstavljaju mozda najdestruktivniji faktor. Kečiga je potamodromna — migratorni organizam koji se krece uzvodnim tokovima radi mrestenja. Izgradnja hidroelektrana na Dunavu (Djerdap I u 1972. i Djerdap II u 1984.) presekla je migratorne rute i eliminisala pristup mrestilišta uzvodno. Riblje staze na ovim branama su ili nepostojece ili nedovoljno funkcionalne za jesetre.

Zagadjenje je udruženo delovanje više faktora — industrijsko, komunalno i poljoprivredno zagadjenje Dunava i pritoka degradiralo je kvalitet vode i unistravalo bentosneinvertebrate kojima se kečiga hrani. Kečiga je bentosnа vršta — hrani se na dnu reke — sto je cini posebno osetljivom na sedimentno zagadjenje i toksine koji se talaze na dnu.

Krivolov je treci stub kolapsa. Uprkos zakonskoj zastiti koja postoji u Srbiji i drugim dunavskim državama, ilegalni ribolov jesetre zbog kavijara i mesa ostaje ozbiljan problem. Lovostaj na kecigu tesko je sprovoditi uz nepotpun nadzor duž citavog toka Dunava.

Srbija i napori oporavka

Srbija je ratifikovala Konvenciju o medjunarodnoj trgovini ugrozenim vrstama (CITES) i zakonom zabranila komercijalni ribolov kecige. Institut za multidisciplinarna istrazivanja Univerziteta u Beogradu i bioloski instituti imaju programe vestacke reprodukcije i poribljivanja. Medjunarodni projekat LIFE for Danube Sturgeons, koji ukljucuje i Srbiju, radio je na koordinisanoj zastiti jesetre duž citavog toka Dunava. Ipak, rezultati oporavka populacija su skromni — kečiga raste sporo, dostize polnu zrelost tek sa nekoliko godina, i zahteva specificne uslove koji su u značajnoj meri unisteni.

Šta nam kečiga govori?

Kečiga je bioindikator stanja dunavskog ekosistema. Njena prisutnost ili odsustvo govori nam o kvalitetu vode, stanju mrestilišta, o tome da li reka funkcionise kao zivi sistem ili samo kao kanal za transport vode. U tom smislu, borba za kecigu nije sentimentalna — ona je prakticni test da li smo sposobni da upravljamo recnim ekosistemima na nacin koji ih cini dugorocno odrzivim.

Zakljucak

Kečiga je prezivela 200 miliona godina. Sada njena sudbina zavisi od nase sposobnosti da koordinisemo zaštitu duž 2.860 kilometara Dunava, kroz deset zemalja, sa razlicitim zakonodavstvima, kapacitetima i interesima. To nije nemoguce — ali zahteva politiku koja stavlja dugorocnu ekolosku vrednost ispred kratkorocnog ekonomskog interesa. Ako kečiga nestane iz Dunava i Save, izgubicemo ne samo jednu vrstu, vec i zivi dokaz da drevni ekosistemi mogu opstati u modernom svetu.