IPPC i Direktiva o industrijskim emisijama: integrisana dozvola kao test ozbiljnosti

Ovaj tekst objašnjava evropski pravni okvir na kome novi zakon počiva, ono što je nasleđeno iz prethodnog sistema i ono što tek treba proveriti u praksi, budući da je zakon star samo nekoliko dana pre pisanja ovog teksta i njegova primena u konkretnim slučajevima još nije testirana.

Šta propis na nivou EU zaista kaže

Osnovni evropski instrument je Direktiva 2010/75/EU o industrijskim emisijama, koja je stupila na snagu 6. januara 2011. i objedinila sedam ranijih propisa, uključujući prvobitnu IPPC direktivu iz 1996. godine, u jedinstven sistem zasnovan na dozvolama i primeni najboljih dostupnih tehnika. Ono što je važno naglasiti, a što se lako previdi: ova direktiva više nije poslednja reč evropskog zakonodavca. Direktiva (EU) 2024/1785 značajno je izmenila tekst iz 2010. godine, uvodeći strože granične vrednosti emisije, obavezne sisteme upravljanja životnom sredinom za operatere i proširenje obima na veće farme svinja i živine. Ova izmena stupila je na snagu 4. avgusta 2024, a države članice EU imaju rok do 1. jula 2026. da je prenesu u nacionalno zakonodavstvo, dakle upravo u trenutku kada ovaj tekst nastaje.

Za Srbiju, koja nije obavezana rokovima EU, ovo znači da domaći zakonodavac ima priliku da odmah cilja na noviju, strožiju verziju direktive, umesto da usklađuje sa tekstom koji su same članice EU nedavno prevazišle.

Šta je do sada bilo stanje u Srbiji

Pod prethodnim zakonom iz 2004, sa izmenama iz 2015. i 2021. godine, primena je zaostajala za planiranom dinamikom. Analiza organizacije RERI, objavljena 2024. godine, navela je da je zaključno sa julom 2023. godine izdato četrdeset sedam integrisanih dozvola, dok je spisak Ministarstva iz 2022. godine obuhvatao oko sto devedeset šest postrojenja koja podležu toj obavezi. Taj podatak je, važno je naglasiti, snimak stanja iz jula 2023. godine, a ne opis sadašnjeg trenutka. Ministarstvo je u međuvremenu, tokom 2024, 2025. i 2026. godine, nastavilo da izdaje, obnavlja i revidira dozvole, tako da je stvarni broj danas gotovo sigurno viši, ali precizan aktuelan podatak zahteva uvid u registar Ministarstva u trenutku čitanja ovog teksta, a ne oslanjanje na brojku staru tri godine.

Šta novi zakon iz 2026. menja

Prema saopštenjima Ministarstva prilikom usvajanja, novi zakon uvodi pojednostavljen i digitalizovan postupak izdavanja integrisanih dozvola, jača inspekcijski nadzor i predviđa veću transparentnost i učešće javnosti u postupku. Ovo su značajne najave, ali njihov stvarni učinak, da li će zaista skratiti vreme čekanja na dozvolu i da li će broj izdatih dozvola porasti u godinama koje slede, moguće je oceniti tek kroz praćenje registra izdatih dozvola u narednom periodu, a ne na osnovu same najave zakona.

Za privredne subjekte koji su do sada bili u zaostatku sa pribavljanjem dozvole pod starim zakonom, tačan rok za usklađivanje pod novim režimom treba proveriti direktno u prelaznim i završnim odredbama Zakona objavljenog u „Službenom glasniku RS”, broj 63/2026, budući da ovaj tekst nastaje suviše kratko nakon usvajanja zakona da bi se sa sigurnošću navela konkretna dinamika prelaska za sve kategorije postojećih operatera.

Zašto zaostatak uopšte postoji

Nezavisno od toga koji tekst zakona važi, administrativni kapacitet za obradu zahteva ostaje ključno usko grlo. Izdavanje integrisane dozvole zahteva da nadležni organ oceni tehničku dokumentaciju, uporedi predloženu tehnologiju sa referentnim dokumentima o najboljim dostupnim tehnikama i sprovede javnu raspravu, proces koji zahteva stručno osoblje čiji broj ne prati nužno rastući broj podnetih zahteva. Ako se ovaj kapacitet ne poveća paralelno sa donošenjem novog zakona, sama promena teksta propisa neće sama po sebi ubrzati izdavanje dozvola.

Zaključak

Ovaj tekst se piše u trenutku kada je srpski sistem integrisanih dozvola doslovno nekoliko dana star u svom novom obliku, što znači da bilo koja procena njegove efikasnosti mora sačekati prve rezultate primene. Ono što je već sada izvesno jeste da referentna tačka za praćenje uspeha nije više tekst zakona iz 2004. ili 2015. godine, već konkretan broj izdatih dozvola pod novim zakonom, merljiv u narednim mesecima i godinama, a ne najava iz dana usvajanja. Za postrojenja u Banatu i drugim industrijskim područjima Vojvodine pravi pokazatelj uspeha biće broj dozvola izdatih pod novim zakonom i rezultati inspekcijskog nadzora, a ne sama činjenica da je zakon usvojen.