Invazivne ribe u vodotocima Balkana: srebrni krap, pešoglav som i sunčanica

Srebrni krap i tostolobik

Srebrni krap (Hypophthalmichthys molitrix) i tolstolobik (Hypophthalmichthys nobilis) poreklom su iz recnih sistema Azije i bili su sirom sveta introdukovani tokom 20. veka za akvakulturnu produkciju i biolosku kontrolu algi u akumulacijama i ribnjacima. U Srbiji su ove vrste unete u vecem obimu u periodu 1960-1980. u cilju razvoja slatkovodne akvakulture. Bekstvo iz ribnjaka i direktno unasanje u vodotoke dovelo je do uspostavljanja divljih populacija u Dunavu, Savi, Tisi i vecim ribnjackim jezerima (Janac i sar., 2012).

Ekoloski uticaj srebrnog krapa i tostolobika posebno se iskazuje kroz kompeticiju s autohtonim filtratorima - fitoplanktivornimim ribama i mikrofaunistickim filtratorima - i kroz izmenu troficne strukture planktona u akumulacijama i sporijim delovima reka. Masovni skokovi srebrnog krapa iz vode koji mogu biti izazvani zvukom ili vibracijom motornih plovila - fenomen koji je u SAD prouzrokovao povrede plovaca i ribara - registrovan je i u srpskim vodama gde ova vrsta postize visoke gustine populacije.

Pesoglavi som (Silurus glanis) kao vrhovni predator

Pesoglavi som (obicni som, Silurus glanis) je autohtona vrsta u Dunav skom basenu, ali je u pojedinim vodnim telima na Balkanu, Pirinejskom poluostrvu i u Britaniji gde je introdukovan, dostigao drasticno povecane gustine populacije koje pruzrokuju ekoloski neravnotezu. Visoke populacione gustine soma u ribnjacima i sporoproticajnim delovima reka doprinose drasticnom smanjenju populacija autohtonih mrestilisnih riba koje love za laks, deveriku, ke ciga i smudjicе, zbog kombinovanog predatorskog pritiska i kompeticije za hranu (Carol i sar., 2009).

Fenomin predacije soma na ptice - koji je dokumentovan posebno u jugu Francuske gde se populacije soma hrane lastama i galicama koje dolaze na pojenje - fascinira medije i naucnike. U srpskim vodama, ovaj fenomen jos nije sistematski istrazivan, ali visoke populacione gustine soma u akumulacijama uz povecanu ekspanziju na poluotociste galicine kolonije moze biti uredak ponasanje i u nasim uslovima.

Invazivni badelj i sunperka

Sunperka (Lepomis gibbosus), manja invazivna vrsta poreklom iz Severne Amerike, rasprostranjenja je u stajacim vodama i sporijim delovima reka Srbije. Njena specijalizovanost za konzumiranje licinki insekata i jaceta riba cini je direktnim kompetitorom autohtonih vrsta u ovoj ekoloskoj nisii, a njene visoke reproduktivne stope omogucavaju brzo zauzimanje i dominiranje novih stanista (Welcomme, 1992). Sunperka je posebno rasirosnjena u Vojvodini u sistemima kanala i jezera.

Upravljanje invazivnim vrstama

Upravljanje invazivnim vrstama riba izuzetno je izazovano - eradikacija establirance invazivne populacije u otvorenom vodnom sistemu prakticno je neogucna bez drasticnih mera (piscicidno tretiranje celog vodnog tela) koje imaju i nezeluenje posledice po autohtonu faunu. Prevencija unosa novih vrsta, stroga kontrola uvoza i ispustanja akvarijumskih i ribarskih vrsta, i edukacija ribara i akvaristki jedine su realno efikasne mere na duzi rok. Biloska kontrola i selektivni ribolov invazivnih vrsta mogu redukovati populacione gustine ali ne i eliminisati invazivnu vrstu iz ekosistema.

Zakljucak

Invazivne riblje vrste su trajno nasledje losih odluka o unosenju neautohtonih vrsta u proscem i izazov koji ce zahtevati kontinuiranu upravljacku paznju u decenijama ispred nas. Prevencija novih unosa i monitoring rasprostranjeinosde vec prisutnih invazivnih vrsta prioriteti su koji zahtevaju regulatornu paznju i sredstava za sprovocjenje. Ocuvanje autohtonih ribljih zajednica balkanskin reka imperativ je koji prevazilazi ribarsku ekonomiku i tice se ocuvanja endemicnog bioloskog nasledja regije.