Priče · zemljiste · nauka · biologija
Biokora zemljišta — živa koža stepa, peščara i polupustinja
Verovatno ste je već zgazili, a da niste znali. Tanka, hrapava kora na pesku ili stepskoj zemlji jedan je od najvažnijih i najmanje cenjenih živih sistema na kopnu — biološka kora zemljišta, doslovno živa koža tla.
Teme: Zemljište
Napomena: Vizuel uz ovu priču služi kao tematski prikaz i urednički prati temu teksta; ne predstavlja nužno dokumentarni prikaz događaja, mesta ili vremena opisanih u članku.
Šta je važno da zapamtite
- Temelj polažu cijanobakterije čije lepljive niti vezuju zrnca peska u stabilnu mrežu, a potom se nasele lišajevi i mahovine.
- Biokora drži tlo na okupu i štiti ga od erozije, a iz vazduha vezuje azot i ugljenik.
- Izuzetno je krhka — jedan prelazak vozila ili stoke razori koru koja se gradila godinama.
Verovatno ste je već zgazili, a da niste znali. Tanka, malo hrapava, ponegde tamna kora na pesku ili stepskoj zemlji, lako je previdite. A reč je o jednom od najvažnijih i najmanje cenjenih živih sistema na kopnu: biološkoj kori zemljišta, ili biokori. To je tanak, ali živ pokrivač od cijanobakterija, lišajeva, mahovina, algi i gljiva koje zajedno grade čvrstu, samoodrživu zajednicu na samoj površini tla.
Nije reč o nekom retkom čudu iz daleka. Procenjuje se da biokore pokrivaju oko desetinu kopna, naročito u suvim krajevima gde više biljke ne mogu da naprave gust pokrivač. Tamo one rade poslove bez kojih bi tlo bilo golo, jalovo i podložno eroziji. Doslovno su živa koža zemljišta.
Šta čini biokoru i kako nastaje
Temelj obično polažu cijanobakterije, drevni mikroorganizmi koji umeju fotosintezu. One luče lepljive niti i sluz koji vezuju zrnca peska i praha u stabilnu mrežu. Na toj osnovi se vremenom nasele lišajevi, mahovine, zelene alge i gljive, gradeći sve složeniju i otporniju zajednicu. Proces je spor: zrela biokora se stvara godinama, pa i decenijama.
Zrele biokore prave prepoznatljivu izbrazdanu, često tamnu površinu. U njima radi pravi mali ekosistem: fotosintetski organizmi prave hranu, gljive i bakterije razgrađuju materiju, a sve zajedno zadržava vlagu i hranu u površinskom sloju. Belnap i Lange (2003) opisali su biokore kao zasebne ekosisteme, niske rastom a ogromne po značaju za suve predele.
Ali su izuzetno krhke. Jedan jedini prelazak vozila, stoke ili čoveka može da razori koru koja se gradila godinama. A pošto se obnavlja sporo, oštećena biokora ostavlja tlo golo i ranjivo na duže vreme, što je čini jednim od najosetljivijih živih pokrivača na kopnu (Belnap, 2003).
Nevidljivi poslovi koje biokora obavlja
Najvažniji posao joj je da drži tlo na okupu i štiti ga od erozije. Mreža cijanobakterijskih niti i korenastih delova mahovina i lišajeva vezuje čestice tla i ne da vetru da ih raznese ni vodi da ih spere. U krajevima sklonim eroziji i peščanim olujama, biokora je prva i najjeftinija linija odbrane zemljišta.
Uz to ga i hrani. Cijanobakterije iz vazduha vezuju azot i pretvaraju ga u oblik dostupan biljkama, a fotosintezom vezuju i ugljenik. Elbert i saradnici (2012) procenili su da biokore na svetskom nivou daju veoma značajan doprinos vezivanju azota i ugljenika na kopnu, uporediv sa onim koji daju mnogo poznatiji ekosistemi. Toliko o neuglednoj kori na zemlji.
Biokora utiče i na vodu. Zavisno od tipa, može da zadrži više vlage na površini ili da je sprovede dublje, oblikujući uslove za klijanje i opstanak viših biljaka. U suvom predelu, gde je svaka kap dragocena, baš to odlučuje da li će i koja biljka uspeti da se ukoreni.
Biokore, klima i naši predeli
Klimatske promene su za biokore ozbiljna pretnja. Rodríguez-Caballero i saradnici (2018) upozorili su da bi zagrevanje i promene padavina mogli da smanje njihovu rasprostranjenost širom sveta u narednim decenijama, čime bi oslabila zaštita tla od erozije i smanjio se njihov doprinos vezivanju ugljenika i azota, i to baš kad nam takva pomoć najviše treba.
Imamo ih i kod nas: peščare poput Deliblatske, slatine Vojvodine, suvi travnjaci i erozijom ugroženi tereni. Na takvim mestima biokora pomaže da se zemljište zadrži i postepeno obnovi. Gaženje, oranje, prekomerna ispaša i vožnja terencima cepaju taj krhki pokrivač i ubrzavaju eroziju.
Najlepše je što njihova zaštita ne traži skupu tehnologiju, nego pre svega da prepoznamo njihovu vrednost i da ih ne uništavamo bez potrebe. Obeležene staze, ograničena vožnja po osetljivom terenu, obnova golih površina, sve su to jeftine mere koje mnogo znače. Weber, Büdel i Belnap (2016) i ističu da je prvo prepoznati biokoru kao živu infrastrukturu. Pa kad sledeći put pređete peščaru ili stepu, setite se da vam je pod nogama, možda, živa koža zemljišta, stara i nezamenljiva.
Najčešća pitanja
Šta je biokora?
Tanak živi pokrivač tla sastavljen od cijanobakterija, lišajeva, mahovina, algi i gljiva.
Čemu služi?
Štiti tlo od erozije, vezuje azot i ugljenik i utiče na zadržavanje vode u suvim predelima.
Gde je kod nas ima?
Na peščarama poput Deliblatske, slatinama Vojvodine i suvim, erozijom ugroženim terenima.
Reference i izvori
- Belnap, J. (2003). The world at your feet: Desert biological soil crusts. Frontiers in Ecology and the Environment, 1(4), 181–189.
- Belnap, J., & Lange, O. L. (Eds.). (2003). Biological Soil Crusts: Structure, Function, and Management. Springer, Berlin.
- Elbert, W., Weber, B., Burrows, S., Steinkamp, J., Büdel, B., Andreae, M. O., & Pöschl, U. (2012). Contribution of cryptogamic covers to the global cycles of carbon and nitrogen. Nature Geoscience, 5(7), 459–462.
- Rodríguez-Caballero, E., Belnap, J., Büdel, B., Crutzen, P. J., Andreae, M. O., Pöschl, U., & Weber, B. (2018). Dryland photoautotrophic soil surface communities endangered by global change. Nature Geoscience, 11(3), 185–189.
- Weber, B., Büdel, B., & Belnap, J. (Eds.). (2016). Biological Soil Crusts: An Organizing Principle in Drylands. Springer, Cham.
Šta dalje
Nastavi kroz istu temu
Ako želiš da nastaviš čitanje, otvori temu Zemljište ili pregledaj celu arhivu priča.
Zašto možeš da veruješ ovom tekstu
Autor, izvori i način rada
Ovu priču priprema Vanja Dragan, master analitičar zaštite životne sredine, uz pregled stručne literature, zvaničnih izvora i lokalnog konteksta kada je tema vezana za Srbiju ili region.
- Autor: Vanja Dragan
- Struka: master analitičar zaštite životne sredine
- Pristup: proverljive tvrdnje, jasni izvori i naknadne dopune kada je potrebno