Zakonodavni okvir za upravljanje otpadnim vodama u Srbiji i Evropskoj uniji

Okvirna direktiva o vodama EU (WFD 2000/60/EC)

Okvirna direktiva o vodama EU (Water Framework Directive – WFD, 2000/60/EC) krovni je dokument evropske vodne politike koji uspostavlja integrisani pristup upravljanju vodnim resursima. WFD obavezuje države članice na postizanje dobrog ekološkog i hemijskog statusa svih površinskih i podzemnih voda, kroz izradu planova upravljanja rečnim slivovima i programa mera (EU, 2000). Direktiva uvodi princip kombinovanog vrednovanja ekoloških i hemijskog statusa vodnih tela i zahteva aktivno uključivanje javnosti u procese planiranja.

WFD je posebno važna jer definiše ciljeve kvaliteta voda koje moraju biti postignute nezavisno od primenjenih tehnoloških standarda, uvodeći tzv. pristup baziran na efektima umesto isključivo na emisijama. U skladu s WFD, Srbija je u okviru procesa pristupanja izradila Okvirni plan upravljanja vodama za slivove Dunava, Save, Morave i Tise, koji identifikuje ključne pritiske na vodna tela i predviđa mere za poboljšanje njihovog statusa (Zakon o vodama, 2010).

Direktiva o tretmanu komunalnih otpadnih voda (91/271/EEC)

Direktiva o tretmanu komunalnih otpadnih voda (91/271/EEC) direktno reguliše obavezu prikupljanja, tretmana i ispuštanja komunalnih otpadnih voda. Ova direktiva propisuje obavezu izgradnje sistema za prikupljanje otpadnih voda za naselja iznad 2.000 ekvivalentnih stanovnika (ES), kao i zahtevani nivo tretmana u zavisnosti od veličine naselja i karakteristika recipijenta (EU, 1991). Za osetljiva područja (eutrofna ili podložna eutrofikaciji), direktiva propisuje stroži tercijarni tretman s uklanjanjem azota i fosfora.

Direktiva definiše granične vrednosti za BPK5 (25 mg/L), HPK (125 mg/L) i suspendovane materije (35 mg/L) u efluentu iz komunalnih PPOV, kao i posebne zahteve za uklanjanje fosfora i azota za veća postrojenja i osetljiva područja. Ispunjenje ovih zahteva jedan je od ključnih ekoloških preduslova za pristupanje Srbije Evropskoj uniji i zahteva ogromne infrastrukturne investicije u narednim godinama.

Zakon o vodama Republike Srbije i podzakonski akti

Zakon o vodama Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016) krovni je propis koji reguliše upravljanje vodama, zaštitu od poplava i zaštitu kvaliteta voda. Zakon uvodi pojmove vodnih tela, dobrog ekološkog i hemijskog statusa, planova upravljanja rečnim slivovima i programa mera, usklađujući domaće zakonodavstvo s WFD (Zakon o vodama, 2010). Zakon obavezuje privredne subjekte i komunalna preduzeća na pribavljanje vodnih dozvola i dozvola za ispuštanje otpadnih voda.

Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, br. 67/2011 i 48/2012) propisuje granične vrednosti emisije za komunalne i industrijske otpadne vode za niz parametara i uspostavlja vremenski raspored dostizanja graničnih vrednosti. Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine transponuju EU IPPC/IED Direktivu i obavezuju određena postrojenja na pribavljanje integrisane dozvole uz primenu principa najboljih dostupnih tehnika (BAT).

Pristupanje Srbije EU i implementacija vodnog zakonodavstva

U okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, Poglavlje 27 (Životna sredina i klimatske promene) sadrži i zahteve za usklađivanje s WFD i Direktivom 91/271/EEC. Srbija je preuzela obavezu izgradnje i rekonstrukcije kanalizacionih sistema i PPOV, sa rokovima koji se protežu do 2035–2040. godine za ispunjenje zahteva Direktive za sva relevantna naselja (Vlada RS, 2014). Ovi rokovi uzimaju u obzir ekonomske kapacitete Srbije i neophodna investiciona ulaganja.

Implementacija vodnog zakonodavstva EU zahteva ogromna investiciona ulaganja – procenjuje se da su za usklađivanje s komunalnom i industrijskom vodnom direktivom u Srbiji potrebne investicije od više milijardi evra. Ova ulaganja finansiraju se kombinacijom domaćih budžetskih sredstava, međunarodnih kredita (Evropska investiciona banka, EBRD) i predpristupnih fondova EU (IPA fondovi) (NALED, 2019). Osim infrastrukturnih ulaganja, implementacija zahteva i jačanje institucionalnih kapaciteta – inspekcije, monitoringa, analitičkih laboratorija i stručnog kadra.

Zaključak

Zakonodavni okvir za upravljanje otpadnim vodama u Srbiji i EU čini sveobuhvatan i dinamičan sistem propisa čija je implementacija izazovan, ali ključan zadatak za zaštitu vodnih resursa i javnog zdravlja. Stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine moraju aktivno pratiti zakonodavne izmene, učestvovati u izradi planskih dokumenata i pridonositi izgradnji institucionalnih kapaciteta. Samo uz snažnu stručnu podlogu i jasnu normativnu osnovu moguće je obezbediti dugoročnu usklađenost s EU standardima i zaštitu vodnih ekosistema za buduće generacije.