Zagađenje vode i zdravlje ljudi: šta pijemo iz česme i bunara

Zašto je čista voda osnov dobrog zdravlja?

Ljudski organizam je pretežno sastavljen od vode, a gotovo svaki proces u telu – od varenja i termoregulacije, do rada bubrega i mozga – zavisi od dovoljnog unosa kvalitetne vode. Kada je pitka voda ispravna, o njoj retko razmišljamo. Problem nastaje tek kada se pojavi promena ukusa, mirisa ili boje – ili, još podmuklije, kada nema nikakvih vidljivih promena, ali su u vodi prisutni hemijski ili mikrobiološki zagađivači.

U ekologiji i zaštiti životne sredine kvalitet voda je jedan od ključnih pokazatelja stanja ekosistema i javnog zdravlja. Nečista voda ne utiče samo na pojedinca, već i na reke, jezera, zemljište i čitave lance ishrane.

Najčešći izvori zagađenja vode

Zagađenje voda nastaje kada u podzemne ili površinske vode dospeju materije koje priroda ne može brzo da razgradi ili neutralizuje. Neki od najčešćih izvora zagađenja su:

• Nepročišćene otpadne vode – kanalizacija koja se direktno ispušta u reke i kanale.
• Poljoprivreda – nitrati iz veštačkih đubriva i pesticidi koji spiraju sa oranica u vodotokove.
• Industrija – teški metali, organska rastvaračka sredstva i druge opasne materije.
• Deponije i divlje smetlišta – procurele tečnosti (procjedne vode) koje završavaju u podzemnim vodama.
• Septičke jame – posebno problematične u naseljima bez kanalizacije, gde dolazi do mikrobiološkog zagađenja.

Hemijsko zagađenje: nitrati, pesticidi i teški metali

U mnogim sredinama najveći problem u podzemnim vodama su nitrati, koji potiču od đubriva i neodgovornog upravljanja stajskim đubrivom. Visok nivo nitrata posebno je opasan za odojčad i malu decu jer može dovesti do sindroma „plavog deteta“ (methemoglobinemije).

Pored nitrata, u vodi se mogu naći i ostaci pesticida, teških metala (arsen, olovo, kadmijum), kao i drugi industrijski zagađivači. Oni se često ne osećaju ni po ukusu ni po mirisu, ali se mogu akumulirati u organizmu i godinama doprinositi razvoju hroničnih bolesti.

Mikrobiološko zagađenje: bakterije, virusi i paraziti

Mikrobiološko zagađenje potiče od fekalija ljudi i životinja – bilo da dolaze iz neispravnih septičkih jama, poplavljenih deponija ili neadekvatno pročišćenih otpadnih voda. U takvoj vodi mogu biti prisutne bakterije poput E. coli, enterokoka, ali i virusi i paraziti.

Posledice po zdravlje kreću se od blagih probavnih smetnji do ozbiljnih crevnih infekcija, hepatitisa i drugih oboljenja. Najugroženiji su stariji ljudi, deca, trudnice i osobe oslabljenog imuniteta.

Kako zagađena voda utiče na zdravlje ljudi?

Efekti zagađenja vode na zdravlje mogu biti akutni (brzi – na primer dijareja nakon infekcije) i hronični (spori – kada se toksini godinama nakupljaju u organizmu). Među najčešćim posledicama su:

• poremećaji varenja i česte crevne infekcije,
• oštećenje jetre i bubrega usled dugotrajne izloženosti teškim metalima,
• problemi sa štitnom žlezdom i hormonskim sistemom (endokrini disruptori),
• povećan rizik od određenih vrsta karcinoma kod dugotrajne izloženosti zagađivačima.

Zato javno zdravlje i ekologija ne mogu da se posmatraju odvojeno – kvalitet voda direktno utiče na kvalitet života.

Šta građani mogu da urade?

Iako je odgovornost za kvalitet vode pre svega na institucijama, građani nisu bespomoćni. Neki od praktičnih koraka su:

• redovna analiza bunarske vode u ovlašćenim laboratorijama,
• prijava promene mirisa, boje ili ukusa vode lokalnom vodovodu ili inspekciji,
• odgovorno korišćenje đubriva i pesticida u domaćinstvu i bašti,
• neodlaganje ulja, hemikalija i lekova u sudoperu ili WC šolju,
• po potrebi korišćenje proverenih filtera za vodu, uz redovno održavanje.

Uloga lokalne zajednice i države

Sistemskog rešenja nema bez ulaganja u prečistače otpadnih voda, modernizaciju vodovodne mreže i strožu kontrolu industrijskih ispuštanja. Planovi upravljanja vodama i izveštaji o kvalitetu vode treba da budu javno dostupni i razumljivi građanima.

Kada se zagađenje voda zanemaruje, posledice se kasnije plaćaju kroz troškove lečenja, smanjenu produktivnost i gubitak ekosistema. Ulaganje u čistiju vodu zato nije trošak, već dugoročna investicija u zdravlje.