Vojvodina pod pritiskom: Kako je Panonska nizija postala žarište erozije i klimatskih promena

Zašto zemljište u Vojvodini propada?

Iako se degradacija zemljišta najčešće vezuje za planinske regione, ravničarski predeli poput Banata i Bačke danas su među najugroženijima. Razlozi su složeni, ali se svode na nekoliko ključnih faktora.

1️⃣ Intenzivna poljoprivreda bez odmora zemljišta

Monokulture poput kukuruza, pšenice i soje iscrpljuju hranljive materije, a bez plodoreda, međukultura i vraćanja organske materije tlo gubi strukturu i postaje podložno eroziji.

2️⃣ Teška mehanizacija i sabijanje zemljišta

Traktori i kombajni od nekoliko tona sabijaju prvih 30–40 cm zemljišta, stvarajući tzv. plužni đon. Voda tada ne prodire duboko, već se sliva površinom — nastaju brazde i spiranje humusa.

3️⃣ Klimatske promene i vremenski ekstremi

Vojvodinu sve češće pogađaju dva ekstrema:

• dugotrajne suše, koje pucaju zemljište i smanjuju prinose;
• nagla nevremena sa jakim pljuskovima, koja spiraju već oslabljen površinski sloj.

Kada su periodi bez padavina dugi, zemljište se pretvara u tvrdu, ispucalu ploču. Kada konačno dođe jaka kiša, voda ne može da se infiltrira i umesto toga nosi najvredniji deo — površinski humus.

4️⃣ Gubitak vetrozaštitnih pojaseva

Nekada je Vojvodina imala razvijenu mrežu drvoreda i vetrozaštitnih pojaseva koji su štitili tlo od erozije vetrom. Danas je, prema procenama stručnjaka, isečen veliki deo tih pojaseva, što dovodi do:

• „vetrovne erozije“ – oduvavanja finog, humusnog sloja,
• pojave lokalnih peščara,
• nasipanja puteva i oranica peskom i prašinom.

Posledice koje se već vide na terenu

Erozija u Vojvodini nije samo teorijski problem — ona je vidljiva golim okom:

• tlo postaje svetlije jer humus nestaje,
• smanjuje se mikrobiološka aktivnost i broj glista,
• prinosi pojedinih kultura opadaju i do 30%,
• voda brže otiče i stvaraju se blatnjave bujice,
• leti se formiraju pukotine širine i do nekoliko centimetara.

Naučnici upozoravaju da se humus u Vojvodini troši višestruko brže nego što se prirodno obnavlja — što znači da bez promene praksi ulazimo u dugoročno osiromašenje zemljišta.

Kako možemo vratiti zdravlje zemljištu?

Dobra vest je da rešenje postoji i da se već primenjuje u održivoj i regenerativnoj poljoprivredi. Ključni koraci uključuju:

• Uvođenje plodoreda – smena kultura koje obogaćuju tlo (leguminoze, krmne kulture).
• Zelenišno đubrenje – setva biljaka koje se kasnije zaoravaju i podižu sadržaj organske materije.
• Minimalna obrada zemljišta (no-till, strip-till) – manje oranja, više zaštite strukture.
• Povratak drvoredima i vetrozaštitnim pojasevima – sadnja drveća duž njiva i kanala.
• Korišćenje komposta i stajnjaka – vraćanje organske materije u sistem.
• Pametno navodnjavanje – kap po kap i sistemi koji smanjuju gubitke vode.

Zašto je ovo važno za celo društvo, a ne samo za poljoprivrednike?

Zemljište nije samo „podloga za biljke“, već živi ekosistem. Kada ga izgubimo, ne gubimo samo hranu. Gubimo:

• vodni režim – manje infiltracije, više poplava i bujica,
• mikroklimu – tlo bez humusa slabije skladišti vlagu i toplinu,
• biodiverzitet – manji broj biljnih i životinjskih vrsta,
• poljoprivrednu produktivnost i stabilnost ruralnih zajednica.

U eri klimatskih promena, očuvanje tla postaje jedan od najvažnijih ekoloških i ekonomskih zadataka u Srbiji i regionu.