Veliki Bački Kanal (VBK), nekada ponos hidrotehnike i plovidbe, danas je simbol ekološke degradacije i jedno od najzagađenijih vodenih tela u Evropi. Deonica između Vrbasa – Kule – Crvenke, poznata kao D–5, proglašena je crnom ekološkom tačkom evropskih razmera.
Koreni i obim zagađenja
Glavni razlog katastrofalnog stanja je višedecenijsko direktno ispuštanje neprečišćenih industrijskih i komunalnih otpadnih voda u kanal.
Industrijski otpad
Najveći zagađivači bili su uljarska, šećerna, prehrambena i hemijska industrija. Njihove otpadne vode sadržavale su ogromne količine organskih materija, amonijaka, teških metala, ulja i masti. U pojedinim analizama, koncentracije zagađujućih materija bile su i do 500 puta veće od maksimalno dozvoljenih vrednosti.
Kontaminacija sedimenta (mulja)
Najveća ekološka opasnost VBK je otrovni mulj na dnu kanala.
- Debljina sloja mulja: 2 – 2,5 m
- Procena ukupne količine: oko 400.000 m³ zagađenog sedimenta
U ovom mulju nalaze se teški metali (živa, kadmijum, olovo, cink, hrom), mineralna ulja, ugljovodonici i patogeni mikroorganizmi. Takav sediment predstavlja pravu „toksičnu bombu“ na dnu kanala.
Posledice po ekosistem i zdravlje ljudi
Mrtav ekosistem
Zagađeni delovi VBK su praktično biološki mrtvi. Zbog ekstremno visokog organskog opterećenja dolazi do potpunog iscrpljenja rastvorenog kiseonika u vodi, što izaziva masovne pomore riba i nestanak vodenog bilja i mikroorganizama. Lanac ishrane je prekinut – voda je prisutna, ali život u njoj gotovo da ne postoji.
Opasnost po zdravlje ljudi
Izlaganje kontaminiranoj vodi i mulju može dovesti do respiratornih problema, alergija, kožnih oboljenja, pa čak i povećanog rizika od malignih oboljenja usled prisustva teških metala i organskih polutanata.
Širenje zagađenja
Kontaminacija se ne zadržava samo u koritu kanala. Kroz hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav i podzemne vode, zagađenje se može širiti ka okolnim poljoprivrednim površinama i drugim vodnim telima, ugrožavajući mnogo širi prostor od same deonice D–5.
Pokušaji sanacije i izazovi
Iako su preduzeti važni koraci, poput izgradnje Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (CPPOV) Vrbas–Kula, najveći izazov ostaje sanacija već nagomilanog, toksičnog mulja.
Efikasna sanacija podrazumeva:
- mehaničko izmuljivanje dna kanala,
- stabilizaciju i obradu kontaminiranog materijala,
- bezbedno odlaganje ili dalju preradu u skladu sa evropskim standardima.
Ovaj proces je izuzetno skup, tehnički složen i zahteva dugoročnu političku volju, međunarodnu saradnju i pouzdane izvore finansiranja. U sanaciju su uključene domaće institucije, ali i međunarodni partneri (EU fondovi, razvojne banke i UN agencije), no proces je spor i pun administrativnih prepreka.
Ekološka opomena i šansa za obnovu
Veliki Bački Kanal danas je istovremeno i upozorenje i prilika. On nas podseća da se posledice višedecenijskog zanemarivanja ne mogu izbrisati preko noći, ali i da je moguće postepeno vraćati život zagađenim vodotokovima ako se udruže nauka, struka, lokalne zajednice i donosioci odluka.
Obnova VBK bila bi više od tehničkog poduhvata – bila bi simbol ekološke odgovornosti i nova šansa za region koji je nekada zahvaljujući kanalu doživeo privredni procvat.
Zaključak
Ekološka katastrofa Velikog Bačkog kanala pokazuje koliko brzo jedan koristan vodni resurs može da postane izvor zagađenja ako se decenijama zanemaruje. Sanacija neće biti ni laka ni jeftina, ali je nužna ako želimo da kanal ponovo dobije ulogu koju je imao – kao oslonac lokalne privrede i deo zdravog vodnog sistema, a ne crna tačka na mapi zagađenja.
📚 Reference i izvori informacija
- Norveški institut za istraživanje voda (NIVA) – studije o zagađenju Velikog Bačkog Kanala.
- Ekološki pokret Vrbasa (EPV) – lokalni monitoring, kampanje i stručni izveštaji.
- JVP „Vode Vojvodine“ – dokumentacija o stanju hidrosistema i planovima sanacije.
- Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije – izveštaji o kvalitetu voda i projekti remedijacije.
- Dokumentacija CPPOV Vrbas–Kula i studije uticaja na životnu sredinu.