Stepska fauna Vojvodine — životinje otvorenih prostora koje nestaju sa staništem

Stepski veverac (Spermophilus citellus), poznat u Vojvodini pod imenom tekunica, animal je koji vecina vojvodjanskih gradj ana starije generacije pamti iz detinjstva. Sedele su na uspravnim njurkama kraj puteva, zvizdukale su na uzbunu kada bi covek prosao blizu kolonije, a djeca su ih hvatala i proucavala s kombinacijom straha i fascijacije. Danas ih vecina vojvodjana nije videla godinama — mozda decenijama. Tekunica je vrsta koja je nestajala toliko postepeno da je vecina nas nije ni primetila dok nije postala redkost a potom gotovo odsutnost tamo gde je nekad bila sveprisutna.

Tekunica je samo jedan od simptoma. Vojvodjanska stepa — u ssvim oblicima u kojima je nekad opstojala, od suvih peskovitih predela oko Subotice i Kisaca do vlaznih slatinskih penjacih pejzaza Banata — staniste je skupini vrsta koje su koevoluirale s otvorenim pejzazom i koje ne mogu da prezive u uniformno agrarnoj ravnici. Nestankom stepskog stajaista nestaje i fauna, i taj nestanak odvija se ispred nasih ociju ali ispod praga medisjke i drustvene paznje jer se odvija postepeno, neznatno, godinu po godinu.

Tekunica: bioindikator stepskog zdravlja

Stepski veverac (Spermophilus citellus) — mali glodavar koji zivi u kolonijama u kratkotraVnim paskjakstima i koji prezimljava u dubokoj hibernaciji od avgusta do marta — na IUCN Crvenoj listi svrstana je u kategoriju Ugrozen (Endangered). Populacije u jugoistocnoj Evropi, ukljucujuci vojvodjansku populaciju, smanjile su se za vise od 50% tokom prethodne tri generacije prema procenama u Akcijskom planu za ocuvanje tekunice koji je izdala IUCN (Kryštufek i sar., 2020).

Uzroci pada su dobro dokumentovani: prestanak pasarenja i koshenja prirodnih travnjaka koji uzrokuje zarastanje vegetacijom koja je previsoka za tekunicu, konverzija travnjaka u oranicu, fragmentacija koja izoluje male populacije bez genHetske razmene, direktno proganjanje (koje je ranije bilo legalno i organizovano jer se tekunica smatrala stetoCinom na njivama) i predatorija presija od strane lisice, lasice i tkunce cije su populacije porasle s nestankom prirodnih predatora.

Vojvodjanska meta-populacija tekunice fragmentisana je u manje kolonije od kojih su mnoge izolovane jedna od druge preprekom njiva bez travnjaka. Geneticka istrazi vanja sprove dena na balkanskim populacijama tekunice (Zorenko i sar., 2018, Biodiversity and Conservation) pokazuju znake geneticke erozije u malim, izolovanim populacijama — smanjenu heterozigotnost i povecanu srodnost — sto je konzistentno s teorijom minimalnoE vijabilne populacije i sto govori da ove populacije nisu odrzive na dugi rok bez migratornih veza s vecim populacionim centrima.

Stepski soko, droplja i druge ptice otvorenih prostora

Velike ptice koje su nekad bile karakteristica vojvodjanskog stepskog pejzaza danas su ili izumrle kao gnezdilice u Vojvodini ili su svtrstane medjuu kriticno ugrozene. Droplja (Otis tarda) — najveca leteeca ptica Evroazije, koja je volela otvorene stepske ravnice i koja je gnezdila u Vojvodini do sredine 20. veka — danas vise ne gnezdi u Srbiji. Poslednji dokumentovani opstanak gnezdecih droplja u Vojvodini datiraju iz 1960-ih godina; posle toga, sve pojave su vezivane za zimujuce ili preletne individue iz Madjarsle i rumunske populacije (Puzovic i sar., 2015).

Stepski sokol (Falco cherrug) — vel iki sokol koji se gnezdi u stepama i otvorenim pejzazima siroke Evrazilje — kritucno je ugrozen u Evropi i u Srbiji gnezdi u drasticno smanjenom broju u poredjenju s proslim vekovima. IUCN ga svrstava u kategoriju Ugrozen (Endangered). Monitorig koji sprovodi Udruznje za zastitu ptica Srbije (OBPS) beleZi manje od 20 aktivnih gnezdilisnih parova u Srbiji, uglavnom na Fruskoj Gori i u pojasu uz Dunav — ali ne vise na otvorenim vojvodjanaskim ravnicama gde je nekad bio redovit.

Carska strnadica (Miliaria calandra) i prepelica (Coturnix coturnix) — ptice otvorenih agrarnih i stepskih staRnista — i dalje su prisutne u Vojvodini ali su pokazale znacajan pad u gustini gnezdecih parova u poslednjim decenijama. Evidencija o ovim padovima dolazi iz monitoringa koji sprovode amaterski ornitolozi i OBPS i koji je objavlaj van kroz casopis Ciconia i u bazama podataka EBird koji je globalni citizen science sistem za pracenje ptica.

Očuvanje stepskih ekosistema: šta je ostalo i šta se radi

Ocuvanje preostalih stepskih i polusteapskih stanista u Vojvodini kljucno je za prezivljavanje citavog ansambla vrsta koje smo opisali. Zasticena podrucja koja pokrivaju stepska stanista — SRP Slano kopovo, SRP Rusanda, paskjaci oko Palic kog jezera, Subovticke pescare — pokrivaju mali deo nekadaseanjeg stepskog areala ali su nesrazmerno vazna za ocuvanje biodiverziteta.

Upravljanje stepskim zasticenim podrucjima zahteva aktivne mere koje su kontraintuitivne za vecinu gradjana: paskjaCenje i kosenje koje odrzavaju staniste otvorenim i kratkotkravnim — jer bez ovih disturbanci, vegetacija prirodno zarasta u sume u vojvodjannskim klimatskim uslovima. POKOS — Projekat ocuvanja vojvodjanskih stepa koji je sproveden u okviru EU LIFE programa — finansirao je ove upravljacke mere i pratio efekte na ciljne vrste ukljucujuci tekunicu. Rezultati su bili pozitivni na lokalnom nivou ali limitirani u pogledu sire primene.

Agri-environment sheme koje placaju farmerima za ekstenzivno paskajacenje i kosenje prirodnih travnjaka — analogno programima koji postoje u EU — mogle bi biti kljucni instrument ocuvanja stepskih stanista u sirojem razmeru. Razvoj ovakvih sema u okviru IPARD progema bice jedna od kljucnih konsevacionih poCbeda ili propustenih prilikE vojvodjanske ekologije u narednoj deceniji.

Insekti stepskih staništa: bogatstvo koje odlazi sa travnjacima

Insektna fauna vojvodjanskih stepskih stanista daleko je bogatija nego sto javnost pretpostavlja, i njeno nestajanje ide ruiku pod ruku s nestanKom stanista. Stepska travnjaci Vojvodine bili su dom for specijalizovanim skupinama insekata koji su adaptirini na otvorene, kratkoTravne toplice pejzaze: Orthoptera (skakavci i cvrcki), Coleoptera (tvrdokrilci vezani za suvo tlo i kserotermne biljke), Lepidoptera (dnevni leptiri stepskih vrsta kao sto su Colias chrysotheme i Glaucopsyche arion koji su strogo vezani za specificne biljke hraniteljke) i Hymenoptera (stepske pce le koje gnezde u tlu).

Studija Radovic i saradnika (2017, Insect Conservation and Diversity) istrazivala je Orthoptera zajednice na vojvodjanskim slatinskim staanistima i na okolnim agrikulturnim povrsinama. Raznolikost zajednica skakavaca bila je znacajno visa na zasticenim slatinskim staanistima u poredjenju s okolnim njivama — i deo vrsta detektovanih na slatinsKim staanistima nije bio pronadjen ni na jednoj od agrikulturnih lokacija. Ovo je konzistentn o s hipotezom da zasticena stanista funkcionisu kao refugijumi vrSta koje nisu izgubile jedino po slucaju nego zbog specializacije stanista.

Revitalizacija insektne faune stepskih stanista direktno zavisi od revitalizacije samih stanista — ne moze biti uraDjenna zasebno od povratka odgovarajuceg tipa vegetacije i strukturne raznolikosti. Ovo je ekoloski zahtev koji ima direktne konzekvence za upravljanje: zasticena podrucja moraju biti dovoljno velika da podrze vijabilne populacije, moraju biti konektovana medjusobno koridorima, i moraju biti aktivno upravljana da bi staaniste ostalo otvoreno i kratkoTravno. Bez sve tri komponente, ocuvanje insektne faune stepske Vojvodine statisticki nije odrZivo.