Podzemne vode i nitrati iz poljoprivrede — bezbednost vode koja ne vidimo

Ispod naših nogu, skriveni od pogleda, teku okeani. Podzemne vode — akumulirane u poroznim stenskim formacijama i sedimentima — predstavljaju oko 97% svih slatkih voda planete koje nisu zarobljene u lednicima i santi leda. One napajaju bunare, izvore i fontane, regulišu protok reka u sušnim periodima i obezbeđuju vodu za piće za više od dve milijarde ljudi na Zemlji.

Nitratna hemija: put od njive do bunara

Amonijum iz mineralnih i organskih đubriva mikroorganizmi mogu oksidovati do nitrata. Nitrat je rastvorljiv i slabo se vezuje za većinu zemljišta, pa sa vodom može da se kreće ispod zone korena.

Na putu do bunara deo nitrata mogu ukloniti biljke i denitrifikacija, ali učinak zavisi od prisustva organske materije, kiseonika i vremena zadržavanja. Zbog toga ista količina đubriva ne daje isti rezultat na svakom zemljištu.

Vojvodina: bogatstvo njiva, siromašna voda

Vojvodina ima intenzivnu poljoprivredu i brojna naselja koja koriste podzemnu vodu. Najranjiviji su plitki i slabo zaštićeni bunari u propusnom tlu, posebno uz septičke jame, stajnjak i prekomerno đubrenje.

Studija izvorišta Perkićevo iz 2024. zabeležila je nitrate do 128,1 mg/L i hemijske pokazatelje koji su prvenstveno upućivali na uticaj neprečišćenih otpadnih voda. Taj primer pokazuje zašto se poljoprivreda, kanalizacija i hidrogeologija moraju analizirati zajedno, a ne automatski okriviti samo jedan izvor.

Nitratna direktiva i Srbija: između obaveze i prakse

Nitratna direktiva EU zahteva prepoznavanje ugroženih voda, određivanje ranjivih zona, pravila dobre poljoprivredne prakse i akcione programe. Učinkovitost se proverava dugoročnim monitoringom, jer podzemna voda može reagovati godinama posle promene prakse.

Za Srbiju je važno usklađivanje propisa, ali još važnije sprovođenje na parceli i u naselju: bilans azota, pravilno skladištenje stajnjaka, zaštitne zone oko bunara, kanalizacija i javno dostupni rezultati.