PFAS “večne hemikalije”: nevidljivi zagađivači u vodi, hrani i ambalaži

Šta su PFAS i zašto se zovu “večne hemikalije”

PFAS (per- i polifluoroalkil supstance) su velika grupa industrijskih hemikalija koje se koriste zbog otpornosti na vodu, masnoću i visoke temperature. Upravo ta stabilnost hemijske veze čini ih korisnim u proizvodima, ali i problematičnim u životnoj sredini: mnogi PFAS se veoma sporo razgrađuju, mogu da se prenose vodom i vazduhom, a pojedina jedinjenja se zadržavaju u organizmu duže vreme.

Gde ih srećemo u svakodnevnom životu

PFAS se mogu naći u različitim lancima snabdevanja: u pojedinim vrstama ambalaže otporne na masnoću, impregnacijama tekstila i tepiha, vatrogasnim penama (posebno starijim formulacijama), kao i u nekim industrijskim procesima. Kada dospeju u okolinu, mogu završiti u površinskim i podzemnim vodama, pa zatim i u vodozahvatima. Zbog toga se tema PFAS sve češće povezuje sa zaštitom pijaće vode i dugoročnim planiranjem vodnih resursa.

Kako PFAS dospevaju u vodu i hranu

Najčešći putevi su industrijska ispuštanja, neadekvatno upravljanje otpadom, curenja sa lokacija gde su korišćene PFAS pene, kao i difuzni izvori (npr. gradovi i saobraćaj kroz atmosferske depozicije). U poljoprivredi se rizik može pojaviti i preko kontaminirane vode za navodnjavanje ili kroz određene tokove otpada koji završavaju na zemljištu. U hrani se PFAS mogu pojaviti posredno (preko vode i zemljišta) ili kroz kontakt sa materijalima u lancu proizvodnje i pakovanja.

Šta kaže nauka o riziku po zdravlje

Različiti PFAS imaju različite profile toksičnosti i “vreme zadržavanja” u organizmu. Istraživanja za određena jedinjenja ukazuju na povezanost sa promenama u lipidnom profilu, imunološkim odgovorom i razvojnim efektima, ali je važno naglasiti da procena rizika zavisi od doze, trajanja izlaganja, osetljivih grupa (deca, trudnice) i mešavina supstanci. Zato se savremeni pristup sve više oslanja na monitoring i kontrolu izvora, umesto na pretpostavku da je jedan proizvod jedini “krivac”.

Praktične mere: šta ima smisla raditi odmah

• Fokus na izvor: najefikasnije mere su na nivou industrije i sistema (kontrola ispuštanja, zamena supstanci, sanacija lokacija).
• Voda za piće: ako postoji sumnja na lokalni problem, tražite javno dostupne rezultate monitoringa; tamo gde je potrebno, napredne tehnologije tretmana (npr. aktivni ugalj, jonoizmenjivači, membrane) mogu smanjiti PFAS.
• Potrošačke navike: birajte proizvode sa jasnim deklaracijama i izbegavajte “nepromočivo/antimrlje” tretmane kada nisu potrebni; kod posuđa prednost dajte materijalima koji ne zahtevaju PFAS prema deklaraciji.
• Otpad i požari: ne spaljujte otpad i ne gomilajte materijale sumnjivog porekla; loše upravljanje otpadom vraća zagađenje u vazduh, vodu i zemljište.

Zaključak: PFAS su sistemski problem, pa i rešenje mora biti sistemsko

Priča o PFAS je dobar primer kako “nevidljive” hemikalije postaju vidljive tek kada uđemo u detalje: gde se koriste, kuda putuju i kako ih merimo. Umesto straha, najkorisnije je tražiti transparentne podatke, podržati strožu kontrolu izvora i birati proizvode koji ne koriste problematične tretmane kada nisu nužni. Čista voda nije luksuz — to je infrastruktura zdravlja.

Reference

• European Environment Agency (EEA). PFAS in Europe – persistent chemicals in the environment (tematske stranice i izveštaji).
• European Chemicals Agency (ECHA). Restriction proposal on PFAS under REACH (dokumentacija i sažeci).
• U.S. Environmental Protection Agency (EPA). PFAS explained and national actions (tematske stranice).
• EFSA (European Food Safety Authority). Scientific opinions on PFAS in food and health-based guidance values.
• OECD. PFAS terminology, classification and resources (OECD portal i izveštaji).
• WHO. Drinking-water quality and chemical risk assessment frameworks (relevant guidance and background).