Ekovanja logo Ekovanja

Priče · hemija

PFAS – Večite hemikalije: Nevidljiva kontaminacija vode, hrane i ljudskog organizma

PFAS – Večite hemikalije: Nevidljiva kontaminacija vode, hrane i ljudskog organizma — Šta su PFAS „večite hemikalije“, kako dospevaju u vodu i hranu, kakvi su rizici po zdravlje i koje tehnologije mogu da ih uklone? Stručan članak sa referencama.

Teme: Vazduh · Vode · Otpad · Biodiverzitet · Klima

24. februar 2026.•12 min čitanja•Autor: Vanja

PFAS su grupa izuzetno postojanih hemikalija koje se sve češće nalaze u vodi, hrani i organizmu ljudi. Njihova stabilnost otežava uklanjanje, a regulatorni pritisak u svetu raste.

PFAS – Večite hemikalije: Nevidljiva kontaminacija vode, hrane i ljudskog organizma
PFAS – Večite hemikalije: Nevidljiva kontaminacija vode, hrane i ljudskog organizma

Zemljište je temelj kopnenih ekosistema i poljoprivrede, ali je istovremeno jedan od najugroženijih resursa. Degradacija zemljišta je spor proces – često neprimetan – koji vremenom smanjuje plodnost tla, narušava njegovu strukturu i slabi sposobnost da zadrži vodu i hranljive materije.

Pod degradacijom se podrazumevaju fizičke, hemijske i biološke promene: erozija (vodna i eolska), zbijanje i gubitak strukture, zakiseljavanje, salinizacija, pad sadržaja organske materije, ali i hemijsko zagađenje teškim metalima i postojanim organskim zagađivačima.

„Tlo se formira izuzetno sporo, dok se degradacija može dogoditi brzo. Kada izgubimo funkcije tla, gubimo i prirodnu zaštitu vode, hrane i biodiverziteta.”
— Sažeto prema FAO/ITPS i UNCCD izveštajima.

Intenzivna poljoprivreda bez adekvatnih mera zaštite – prekomerna obrada, loša rotacija useva, nedovoljno organske materije i nekontrolisana upotreba mineralnih đubriva – ubrzava eroziju i osiromašuje tlo. Gubitak humusa posebno je kritičan, jer organska materija utiče na plodnost, mikrobiološku aktivnost i zadržavanje vode.

Industrija, saobraćaj i neadekvatno upravljanje otpadom doprinose zagađenju zemljišta. Teški metali (npr. olovo, kadmijum, arsen) mogu se akumulirati u tlu i prelaziti u biljke, čime postaju problem prehrambene bezbednosti. U blizini deponija i industrijskih zona rizici su veći, a sanacija je skupa i dugotrajna.

Rešenja postoje i najčešće su kombinovana: konzervaciona obrada (manje oranja), pokrovni usevi, zaštitni pojasevi, pametna rotacija, vraćanje organske materije (kompost, stajnjak gde je bezbedno), kontrola erozije i sistematski monitoring kvaliteta zemljišta. Za Srbiju je posebno važna preventiva – jer je obnova tla spora, a gubitak plodnih površina direktno ugrožava razvoj i sigurnost hrane.

Izvori koji stoje iza ove priče

  • FAO (2015) – Status of the World’s Soil Resources (ITPS).
  • FAO & ITPS (2021) – Global Assessment of Soil Pollution.
  • UNCCD – Land Degradation Neutrality (LDN) i tematski izveštaji.
  • IPBES (2018) – Land Degradation and Restoration Assessment.
  • EEA – Soil degradation / soil health tematski pregledi.

Povezane priče na Ekovanja sajtu

Vojvodina pod pritiskom: erozija i klimatske promene

Kućni otpad i reciklaža: promene koje počinju u kanti

Reference i izvori

  1. FAO — Global Soil Partnership
  2. UNCCD — Land degradation and desertification
  3. European Environment Agency — Soil
  4. European Commission — Soil strategy

Ključni pojmovi i kontekst

Ova tema je povezana sa pojmovima kao što su održivi razvoj, upravljanje resursima, procena rizika, zaštita javnog zdravlja, zakonodavni okvir i monitoring životne sredine.

Razumevanje regulatornih standarda, tehničkih mera zaštite i dugoročnih ekoloških posledica ključno je za donošenje informisanih odluka.

Šta su PFAS i zašto ih zovu „večite hemikalije“?

PFAS (per‑ i polifluoroalkilne supstance) su velika grupa sintetičkih organskih jedinjenja koja sadrže ugljenično‑fluorne (C–F) veze. Ta veza je među najstabilnijim u organskoj hemiji, pa se mnoga PFAS jedinjenja u prirodi razgrađuju izuzetno sporo ili praktično uopšte ne. Zbog toga se u stručnim izveštajima i medijima često nazivaju „večite hemikalije“.

Procene govore o hiljadama do desetina hiljada PFAS supstanci (različite dužine lanca, funkcionalne grupe, polimeri i prekursori). Najpoznatiji predstavnici su PFOS i PFOA, ali se u praksi koriste i novije zamene (npr. GenX i srodne supstance) koje mogu biti podjednako postojane i mobilne.

Gde se PFAS koriste?

PFAS su dizajnirane da odbijaju vodu, masnoće i prljavštinu, kao i da izdrže visoke temperature i hemijska opterećenja. Zato se nalaze u širokom spektru proizvoda i tehnologija:

Kako PFAS dospevaju u vodu i zemljište?

Najvažniji putevi dospevanja u životnu sredinu uključuju industrijska ispuštanja, otpadne vode, deponije i lokacije gde su se koristile vatrogasne pene. PFAS se često ne uklanjaju efikasno u standardnim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, pa mogu završiti u recipijentu, a zatim se taložiti u sedimentu ili migrirati dalje nizvodno.

Posebno su problematične procjedne vode sa deponija i kontaminirani mulj. Kada se mulj koristi na poljoprivrednom zemljištu (gde je to dozvoljeno), PFAS mogu preći u zemljište i podzemne vode. Mnoge PFAS supstance su dovoljno mobilne da kroz vreme dospeju do bunara i vodozahvata.

PFAS u vodi za piće: zašto je monitoring ključan?

U Evropi i svetu sve više se sprovode mapiranja kontaminacije. Evropske institucije upozoravaju da PFAS predstavljaju rastući problem u blizini industrijskih zona, aerodroma i vojnih lokacija. Ključna razlika u odnosu na „klasične“ zagađivače jeste to što je PFAS kontaminacija često dugoročna i teško reverzibilna – kada PFAS jednom uđu u akvifer, sanacija može trajati godinama i koštati ogromno.

Bioakumulacija i efekti na zdravlje

Za razliku od mnogih lipofilnih zagađivača, PFAS se često vezuju za proteine u krvi i jetri. Kod pojedinih supstanci, poluživot u ljudskom organizmu meri se godinama. Naučna literatura povezuje hroničnu izloženost određenim PFAS sa:

Važno je naglasiti da se nivo dokaza razlikuje između pojedinačnih supstanci i studija, kao i da za veliki deo PFAS još ne postoje potpuni toksikološki profili. Upravo zato regulatorni trend ide ka tretiranju PFAS kao grupe, a ne samo pojedinačnih jedinjenja.

Regulativa: šta radi EU i zašto se ide ka zabrani grupe?

Evropska unija je kroz REACH i povezane mehanizme ograničila ili zabranila pojedine PFAS (npr. PFOS) i strogo ograničila druge (npr. PFOA). Evropska agencija za hemikalije (ECHA) razmatra široko ograničenje cele PFAS grupe, jer parcijalne zabrane često dovode do „zamene“ srodnim jedinjenjima sa nedovoljno poznatim rizicima.

Kako se PFAS uklanjaju iz vode?

Uklanjanje PFAS iz vode je tehnički zahtevno. Najčešće primenjene tehnologije su:

Čest problem je što se PFAS ne „uništavaju“ već premeštaju iz vode u filter, smolu ili koncentrat. Zato je jednako važno planirati i zbrinjavanje kontaminisanog materijala (npr. termička obrada, specijalizovane metode destrukcije).

Šta bi trebalo uraditi u Srbiji i regionu?

Najvažniji korak je sistemski monitoring: identifikacija rizičnih lokacija (industrija, deponije, aerodromi), praćenje u vodama i – gde je potrebno – procena izloženosti stanovništva. Bez podataka nema realne procene rizika, niti racionalnog planiranja zaštitnih mera. Paralelno, treba raditi na prevenciji – kontroli izvora, zamenama tehnologija i jačanju upravljanja hemikalijama.

Reference