Osnove reciklaže: kako da smanjimo količinu otpada kod kuće

Šta zapravo znači reciklaža?

Reciklaža je proces u kome se od iskorišćenih proizvoda i ambalaže ponovo pravi sirovina za nove proizvode. To je deo šireg koncepta kružne ekonomije, u kojoj materijali što duže ostaju u upotrebi umesto da završe na deponiji ili u prirodi.

Ipak, reciklaža je tek treći korak u hijerarhiji otpada: prvo treba da izbegnemo nepotrebne proizvode, zatim da ih koristimo više puta, a tek onda da ih recikliramo. Zato se često govori o principu „3R“ – Reduce, Reuse, Recycle.

Koje materijale možemo da odvajamo kod kuće?

Najčešće vrste otpada koje mogu da se recikliraju u domaćinstvu su:

• Papir i karton – novine, časopisi, kutije, kartonska ambalaža bez masnoće.
• Plastika – boce za vodu i sokove, kanisteri deterdženta, higijenska ambalaža.
• Metal – limenke pića, metalne konzerve, aluminijumska folija bez ostataka hrane.
• Staklo – tegle i boce, po mogućnosti bez čepova i etiketa.

Šta tačno može da se reciklira zavisi od lokalnog sistema upravljanja otpadom. Zato je važno da proveriš u svojoj opštini ili komunalnom preduzeću koja vrsta otpada se prikuplja odvojeno.

Kako da organizujemo reciklažu u stanu ili kući?

Dobra vest je da za početak nije potreban poseban „eko nameštaj“ – dovoljne su tri ili četiri kutije ili kante, jasno obeležene nalepnicama: papir, plastika i metal, staklo i po potrebi biootpad. Ključno je da odvajanje postane deo rutine:

• postavi kante tamo gde najčešće nastaje otpad (kuhinja, radni prostor);
• isperi ambalažu u kojoj je bila hrana ili piće kako ne bi privlačila insekte;
• spljošti plastične boce i kartonske kutije kako bi zauzimale manje prostora;
• uvek proveri simbole na ambalaži – trokut sa brojevima često otkriva tip plastike.

Najčešće greške pri reciklaži

Iako imamo dobru nameru, neke navike zapravo otežavaju reciklažu. Među najčešćim greškama su:

• ostavljanje hrane u ambalaži – masnoće i ostaci mogu da pokvare čitavu seriju papira;
• ubacivanje stakla u pogrešan kontejner ili razbijenog stakla u mešani komunalni otpad;
• odlaganje opasnog otpada (baterije, hemikalije, lekovi) u kante za reciklažu;
• mešanje različitih vrsta plastike koje lokalni sistem ne može da obradi.

Ako nisi siguran/na da li se nešto reciklira, bolje je da proveriš nego da „gađaš napamet“. Kvalitetno odvojen otpad je vredna sirovina – loše odvojen postaje problem.