Nevidljivi oblak: Hemikalije u kućnoj hemiji koje udišemo dok čistimo dom

Subotnje jutro. Otvaram prozor u dnevnoj sobi i zalažem se za temeljno čišćenje. Flašice sredstava za čišćenje ređaju se na pultu – jedna za staklo, druga za kupatilo, treća za pod, četvrta osvežavač vazduha. Svaka miriše drugačije: citrusi, borovnica, "sveža planinska rosa" (šta god to značilo). Nastavljam da perem, ribam, špricam. Posle sat vremena, sobe blistaju. Ali imam blagu glavobolju. I peče me grlo.

Nisam ni slutio da sam upravo stvorio oblak hemikalija u sopstvenom domu – nevidljivi koktel isparljivih organskih jedinjenja koja lebde u vazduhu satima nakon što sam završio čišćenje. Te iste hemikalije koje mi omogućavaju da se osećam kao da sam postigao nešto, zapravo tiho nadražuju i opterećuju disajne puteve.

Ovo nije priča o tome kako treba prestati da čistimo. Već o tome šta zapravo udišemo dok to činimo – i kako možemo bolje.

Šta se krije iza mirisa čistoće?

Kada pomirišem svež deterdžent za sudove ili sredstvo za čišćenje kupatila, moj mozak odmah povezuje taj miris sa "čistoćom". Godinama smo navikavani da intenzivan miris hemikalija znači da je nešto zaista čisto. Ali odakle taj miris dolazi?

Isparljiva organska jedinjenja (VOC – Volatile Organic Compounds) su hemikalije koje lako isparavaju na sobnoj temperaturi i prelaze u vazduh. Nisu vidljive. Ne ostavljaju tragove. Ali mogu imati ozbiljan uticaj na zdravlje, posebno u zatvorenim prostorima.

Istraživanje Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Američkih Država (EPA) pokazalo je da su koncentracije VOC jedinjenja 2 do 5 puta veće u zatvorenim prostorima nego napolju – čak i u gradovima sa visokim zagađenjem vazduha. Tokom čišćenja i neposredno posle, nivo VOC jedinjenja može biti i hiljadu puta viši od normalnog nivoa.

Deterdženti, sredstva za čišćenje podova, odstranjivači masnoće, osvežavači vazduha – svi oni oslobađaju VOC. To su supstance poput formaldehida, benzena, toluena, acetona, limonena iz citrusnih mirisnih ulja, etilen glikola i deseci drugih jedinjenja. Neki od njih su samo nadražujući, dok su drugi potencijalno kancerogeni.

Jedan trenutak zaustavljam se i gledam flašicu deterdženta za prozore. Sastojci su navedeni sitnim slovima, ali polovina od njih su mi potpuno nepoznate reči. "Surfaktanti", "parfemi", "konzervans". Izgleda sasvim bezazleno. A ipak, American Lung Association upozorava da udisanje VOC jedinjenja može izazvati iritaciju očiju, nosa i grla, glavobolju, vrtoglavicu, mučninu i otežano disanje. Dugoročna izloženost može oštetiti jetru, bubrege i centralni nervni sistem.

Deca, alergičari i astmatičari: najranjivije grupe

Moja komšinica ima sina koji pati od astme. Svaki put kada ona temeljno čisti stan, dečak počinje da kašlje. Na početku su mislili da je to alergija na prašinu. Tek je doktorka objasnila da su hemikalije u sredstvima za čišćenje verovatno glavni okidač.

Deca su posebno osetljiva na VOC jedinjenja iz nekoliko razloga:

• Disaju brže nego odrasli, što znači da udišu veću količinu vazduha – i zagađenja – u odnosu na telesnu težinu
• Bliži su podu gde se hemikalije talože i koncentracija je viša
• Njihov imuni sistem i disajni organi još uvek se razvijaju, što ih čini podložnijim oštećenjima

Kanadska studija objavljena 2020. godine u Canadian Medical Association Journal pratila je 2.022 dece od rođenja do treće godine života. Istraživači su otkrili da su deca izložena čestoj upotrebi sredstava za čišćenje tokom prva tri meseca života imala značajno veći rizik od astme u trećoj godini. Najproblematičniji proizvodi bili su:

• Tečni i čvrsti osvežavači vazduha
• Dezodoransi sa utikačem (plug-in)
• Sredstva za prašinu u spreju
• Antimikrobni gelovi za dezinfekciju ruku
• Sredstva za čišćenje rerne

Autor studije, dr Tim Takaro sa Univerziteta Sajmon Frejzer, objašnjava da hemikalije u proizvodima za čišćenje ne izazivaju alergijsku astmu, već onu koja nastaje zbog iritacije disajnih puteva – takozvanu neutrofilnu astmu. Hemikalije oštećuju ćelije koje oblažu disajne puteve, pokreću urođeni upalni odgovor i mogu čak remodelirati plućno tkivo tokom vremena.

Istraživanja su takođe pokazala da deca čije su majke koristile mnogo hemijskih sredstava za čišćenje tokom trudnoće imaju povećan rizik od hripavice i astme. To znači da uticaj počinje pre rođenja.

VOC i svakodnevno čišćenje: koje hemikalije nas okružuju?

Kada uzmem u ruke deterdžent za kuhinjsku ploču, na etiketi piše: "Upozorenje: Iritira kožu i oči. Čuvati van domašaja dece." Ali šta je sa vazduhom koji udišem dok ga koristim?

Najčešće VOC hemikalije u proizvodima za čišćenje uključuju

1. Formaldehid – koristi se kao konzervans, ali je klasifikovan kao kancerogen. Oslobađa se iz sredstava za dezinfekciju, osvežavača vazduha i nekih deterdženata. Iritira oči, nos i grlo; može izazvati astmu.
2. Glikol-etri – rastvarači koji se nalaze u sredstvima za čišćenje stakla, podova i univerzalnim deterdžentima. Povezani su sa povećanim rizikom od astme, ekcema i rinitisa kod dece predškolskog uzrasta.
3. Amonijak – jak hemijski sastojak u sredstvima za staklo i kuhinjske površine. Nadražuje disajne puteve i može izazvati ozbiljne probleme kod ljudi sa astmom ili HOBP-om.
4. Hlor (natrijum hipohlorit) – osnova belila i mnogih dezinfekcionih sredstava. Hlor je efikasan u uklanjanju bakterija, ali izaziva iritaciju pluća, bronhospazam i može oštetiti disajne puteve pri dugotrajnoj izloženosti.
5. Parfemi i mirisi ("fragrance") – ovaj opšti termin na etiketi može sakriti desetine pojedinačnih hemikalija, od kojih mnoge nikada nisu testirane na bezbednost. Mirisi se nalaze u gotovo svakom sredstvu za čišćenje i jedan su od pet najvećih svetskih alergena.
6. Limonen i linalol – prirodni mirisni sastojci iz citrusnih i lavandinih ulja. Iako su prirodni, oni reaguju sa ozonom u vazduhu i stvaraju formaldehid i druge sekundarne zagađivače.

Prema podacima Environmental Working Group (EWG), organizacije koja procenjuje bezbednost kućnih proizvoda, više od 2.500 sredstava za čišćenje je ocenjeno prema njihovom uticaju na zdravlje. Mnogi konvencionalni brendovi dobili su loše ocene zbog sadržaja opasnih hemikalija.

"Antibakterijski" i "dezinfekciono": da li nam stvarno trebaju?

Pandemija kovida-19 navela nas je da intenzivno dezinfikujemo sve površine. Sredstva sa oznakom "ubija 99,9% bakterija" postala su standard u svakom domaćinstvu. Ali koliko nam ona zaista trebaju?

EWG i American Lung Association preporučuju izbegavanje antibakterijskih proizvoda u svakodnevnom čišćenju. Razlog? Većina njih sadrži pesticide poput triklozana, koji ubijaju bakterije, ali ne čiste bolje od običnog sapuna i vode. Ova jedinjenja odlaze u odvod, gde su toksična za vodene organizme, a prekomerna upotreba doprinosi razvoju bakterija otpornih na antibiotike.

Takođe, kada koristimo sredstvo sa oznakom "dezinfekciono", moramo da ostavimo površinu vlažnom najmanje 10 minuta da bi hemikalije delovale. Koliko puta to zaista činimo? Većina nas šprica i odmah obriše – što znači da nismo ni dezinfikovali, već samo naneli hemikalije koje će isparavati u vazduh.

Ako nema zarazne bolesti u kući, redovno čišćenje sapunom i vodom dovoljno je za održavanje higijene.

Čitanje etiketa: šta znače simboli i upozorenja?

Stanem ispred police u prodavnici hemije. Desetine boca, sve šarene, sve sa logotipima koji obećavaju "ekstra snagu" ili "dubok sjaj". Ali tek kada pogledam pozorno, primećujem male crno-crvene piktograme.

Proizvodi za čišćenje moraju da imaju oznake opasnosti prema CLP regulativi (Classification, Labelling and Packaging):

• Uzvičnik – iritira kožu, oči ili disajne puteve
• Lobanja sa ukrštenim kostima – toksično, smrtonosno pri gutanju ili udisanju
• Plamen – zapaljivo
• Korozivno – oštećuje kožu i oči
• Znak opasnosti po životnu sredinu – toksično za vodene organizme

Ključne reči na etiketama pokazuju nivo opasnosti

• "Opasnost" (Danger) – najviši nivo rizika, zahteva maksimalnu pažnju
• "Upozorenje" (Warning) – umeren rizik
• "Oprez" (Caution) – najniži nivo rizika

Problem je što mnogi proizvodi ne moraju da navedu sve sastojke. Termin "parfem" ili "fragrance" može sakriti kompleksnu smešu desetina jedinjenja, a proizvođači ne moraju da ih otkriju zbog "poslovne tajne".

Šta tražiti na etiketama

• Potpuna lista sastojaka (ne samo "aktivni")
• Upozorenja o ventilaciji
• QR kod ili link za dodatne informacije (npr. SmartLabel)
• Sertifikate poput EPA Safer Choice, Green Seal, EcoLogo

Šta izbegavati

• Proizvode sa vagim terminima poput "ekološki", "prirodno", "zeleno" bez konkretnih sertifikata (to je često greenwashing)
• Proizvode sa oznakom "parfem" ili "mirisi" ako ste alergični ili imate astmu
• Kombinovanje proizvoda – posebno NIKADA nemojte mešati hlorno belilo sa sredstvima koja sadrže amonijak ili sirće (nastaju toksični gasovi)

Eko-alternative: da li mogu da čiste jednako dobro?

Dugo sam skeptično gledao na ideju čišćenja sa sirćetom i sodom bikarbonom. Zvučalo mi je kao nešto što bi moja baka radila iz nužde, a ne iz izbora. Onda sam probao.

Sirće (belo alkoholno) – kiselina koja rastapa mineralnu naslagu, masnoće i uklanja mirise. Odlično za staklo, kupatila, kuhinjske površine. Soda bikarbona (natrijum bikarbonat) – blaga baza koja apsorbuje mirise i deluje kao blagi abraziv za ribanje. Vruća voda – često zanemarena, ali ključna. Vrela voda rastvara masnoće i ubija mnoge bakterije bez ikakvih hemikalija.

Prirodne recepture koje funkcionišu

Za univerzalno čišćenje

• 1/2 šolje sirćeta
• 1/4 šolje sode bikarbone
• 2 litra tople vode
• (opciono) nekoliko kapi eteričnog ulja lavande ili limuna

Za staklo

• 1/4 šolje sirćeta
• 1 kašičica kukuruznog skroba
• 1 litar vode

Za kupatilo (jače čišćenje)

• 1 šolja sode bikarbone
• 1/2 šolje tečnog sapuna
• 1/2 šolje vode
• 2 kašike sirćeta

Za odvode

• 1/4 šolje sode bikarbone u odvod
• Zatim 1/2 šolje sirćeta
• Čekati 15 minuta, isprati vrućom vodom

Ove smeše ne sadrže VOC jedinjenja, ne iritiraju disajne puteve i ne zagađuju vodu. Ali moramo biti realni – nisu savršene za sve. Sirće ne bi trebalo koristiti na mermernim ili kamenim površinama jer kiselina može da ih ošteti. Soda bikarbona može izgrebati aluminijum.

Za teške slučajeve – kao što je uklanjanje plesni ili duboka dezinfekcija – povremeno možete koristiti koncentrovani vodonik peroksid (3%) ili hlor, ali uz maksimalnu ventilaciju i zaštitu (rukavice, maske).

Kako smanjiti izloženost VOC jedinjenjima kod kuće?

Ako niste spremni da potpuno odbacite konvencionalna sredstva za čišćenje (što je sasvim razumljivo), evo kako možete smanjiti rizik:

1. Ventilacija je ključna – otvorite prozore pre, tokom i posle čišćenja. Uključite ventilator ili napu. Hemikalije će se brže raspršiti.
2. Koristite manje proizvoda – većina domaćinstava može da opstane sa 3-4 osnovna sredstva umesto 15. Smanjenje broja proizvoda smanjuje ukupnu izloženost.
3. Birajte proizvode sa manje VOC – tražite oznake "Low VOC" ili "Zero VOC", posebno za boje, lakove i deterdžente.
4. Izbegavajte osvežavače vazduha i mirisne proizvode – oni samo dodaju VOC u vazduh, ne čiste ga. Ako želite prijatan miris, koristite prirodne izvore poput kuvanog cimeta ili eteričnih ulja u difuzoru.
5. Čuvajte proizvode van kuće – ne držite bateriju hemikalija ispod sudopere u kuhinji. Idealno je garaža ili ostava sa dobrom ventilacijom.
6. Nikada ne mešajte proizvode – hemijske reakcije mogu da stvore opasne gasove.
7. Nosite rukavice – mnoge hemikalije prodiru kroz kožu.
8. Koristite sredstva samo kada je potrebno – ne mora svaka površina biti dezinfikovana svaki dan.

Biljke koje prečišćavaju vazduh: mit ili realnost?

Možda ste čuli za "NASA studiju o biljkama koje prečišćavaju vazduh". NASA je zaista testirala biljke u zatvorenim prostorima (za svemirske stanice), i otkrila da neke biljke mogu da apsorbuju VOC jedinjenja – formaldehid, benzen, toluen: filodendron, puzavica, hrizanteme, aloja vera, zmijin jezik.

Međutim, kasnija istraživanja su pokazala da biste morali da imate stotine biljaka u prostorijama da bi efekat bio uporediv sa dobrom ventilacijom. Biljke pomažu, ali nisu zamena za svež vazduh.

Ipak, držati nekoliko biljaka u kući nikada ne škodi – osim što marginalno prečišćavaju vazduh, podsećaju nas da boravimo u živom prostoru, ne u laboratoriji.

Šta možemo da promenimo sutra?

Shvatam da nije realno očekivati da svi odmah pređemo na potpuno "eko" čišćenje. Ali male promene mogu imati veliki uticaj.

Sledeći put kada budem čistio stan:

• Otvoriću prozore pre nego što počnem
• Upotrebiću pola doze deterdženta (često koristimo više nego što je potrebno)
• Izbegaću osvežavače vazduha u spreju
• Za svakodnevno čišćenje koristiću sirće i vodu umesto jakih hemikalija
• Čuvaću jake proizvode za retke, stvarno potrebne situacije

Naša kuća treba da bude sklonište, ne hemijska laboratorija. Miris "čistoće" ne dolazi iz hemijskih flaša – dolazi iz svežeg vazduha, otvorenih prozora i površina koje su obrisane sa osnovnim, bezbednim sastojcima.

Kada naša deca uđu u kuću posle čišćenja, ne bi trebalo da osećaju iritaciju u nosu ili da kašlju. Trebalo bi da osete – jednostavno ništa. Jer najzdravija kuća je ona koja miriše na vazduh, a ne na laboratoriju.

Reference

1. U.S. Environmental Protection Agency (EPA). Volatile Organic Compounds' Impact on Indoor Air Quality. https://www.epa.gov/indoor-air-quality-iaq/volatile-organic-compounds-impact-indoor-air-quality
2. American Lung Association. Volatile Organic Compounds. https://www.lung.org/clean-air/indoor-air/indoor-air-pollutants/volatile-organic-compounds
3. Parks, J., McCandless, L., Dharma, C., et al. (2020). Association of use of cleaning products with respiratory health in a Canadian birth cohort. Canadian Medical Association Journal, 192(7), E154–E161. https://doi.org/10.1503/cmaj.190819
4. Environmental Working Group (EWG). EWG's Guide to Healthy Cleaning: Cleaning Supplies and Your Health. https://www.ewg.org/cleaners/content/cleaners_and_health/
5. Paciência, I., Madureira, J., Rufo, J. C., et al. (2021). A systematic review of evidence and implications of spatial and seasonal variations of volatile organic compounds (VOC) in indoor human environments.
6. National Center for Biotechnology Information (NCBI). Indoor Air Pollution and the Health of Vulnerable Groups: A Systematic Review (PMC9316830). https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC9316830/
7. Abrams, E. M. (2020). Cleaning products and asthma risk: a potentially important public health concern. Canadian Medical Association Journal, 192(7), E164. https://doi.org/10.1503/cmaj.200025
8. Choi, H., Schmidbauer, N., Sundell, J., et al. (2010). Common household chemicals and the allergy risks in pre-school age children. PLoS ONE, 5(10), e13423. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0013423