Priče · klima
Klimatske promene i zdravlje: zašto su toplotni talasi opasni
Klimatske promene i zdravlje: zašto su toplotni talasi opasni — Kratka ekološka priča o tome kako klimatske promene pojačavaju toplotne talase u gradovima i zašto su oni opasni za zdravlje ljudi u Srbiji.
Teme: Vazduh · Vode · Otpad · Biodiverzitet · Klima
Kratka ekološka priča o tome kako klimatske promene pojačavaju toplotne talase u gradovima i zašto su oni opasni za zdravlje ljudi u Srbiji.
Toplotni talasi više nisu retkost već nova normalnost, posebno u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad ili Niš. Visoke temperature traju danima, noći su sve toplije, a organizam nema kada da se oporavi. Najugroženiji su stariji, hronični bolesnici, deca i radnici koji rade napolju.
„Ekstremne vrućine spadaju među najsmrtonosnije posledice klimatskih promena i već sada utiču na milione ljudi svake godine.”
— IPCC i WHO sažeti izveštaji o klimatskim promenama i zdravlju.
Klimatske promene pojačavaju takve ekstreme. Više sunčanih dana, manje snega i promenjen režim padavina znače da se gradovi zagrevaju brže i jače nego ranije. Beton, asfalt i nedostatak zelenila stvaraju efekat „toplotnog ostrva“ zbog kog je u centru grada i do nekoliko stepeni toplije nego u okolini.
Medicinska istraživanja pokazuju da toplotni talasi povećavaju rizik od moždanog i srčanog udara, dehidratacije, pogoršanja hroničnih bolesti i pogoršanja kvaliteta sna. Čak i kod zdravih ljudi raste umor, nervoza i pad koncentracije, što utiče na bezbednost u saobraćaju i na radu.
Rešenja postoje: više drveća, parkova, zelenih krovova i fasada, hladne fasade, javne česme sa pijaćom vodom, hladne sobe u domovima zdravlja i domovima za stare, prilagođeno radno vreme tokom ekstremnih vrućina. Klimatska adaptacija nije luksuz, već pitanje javnog zdravlja.
Izvori koji stoje iza ove priče
- IPCC – Sixth Assessment Report, Working Group II (Climate Change Impacts, Adaptation and Vulnerability)
- WHO – Climate change and health, factsheets
- EEA – Heat and health in European cities