Klimatske dezinformacije: Kako „klimatska magla“ podriva akciju pred COP30

Šta su zapravo klimatske dezinformacije?

Klimatske dezinformacije nisu isto što i iskrena nedoumica ili pogrešno shvaćena vest. One su često plansko i organizovano širenje netačnih ili obmanjujućih tvrdnji o klimatskim promenama – ko ih izaziva, koliki je rizik i da li su predložena rešenja ostvariva.

Cilj im je da unesu sumnju tamo gde nauka već godinama ima širok konsenzus: planeta se zagreva, ljudi su glavni uzrok i posledice će biti sve ozbiljnije ako ne promenimo način proizvodnje energije, hrane i transporta. Umesto otvorene rasprave o rešenjima, javnost se zaglavljuje u beskrajnim „raspravama" o tome da li problem uopšte postoji.

Tri glavne strategije: poricanje, odlaganje i skretanje pažnje

• Poricanje (denial): tvrdnje da se klima „uvek menjala“, da su naučnici preuveličali problem ili da su klimatski modeli nepouzdani.
• Odlaganje (delay): poruke tipa „imamo važnijih problema“, „zelena tranzicija je preskupa“ ili „nema svrhe kad drugi ne rade ništa“. Cilj nije da se klima potpuno negira, nego da se bilo kakva ozbiljna akcija – pomeri za kasnije.
• Skretanje pažnje (distraction): prebacivanje odgovornosti samo na pojedinca (npr. da li koristi papirnu ili plastičnu slamčicu), dok se minimizira uloga velikih zagađivača – fosilne industrije, teške industrije i globalne logistike.

Zašto dezinformacije rastu pred COP30?

Konferencije poput COP30 u Brazilu su trenuci kada države moraju da pokažu koliko zaista misle ozbiljno – kroz nove, ambicioznije klimatske planove (NDC) i jasne rokove za smanjenje emisija stakleničkih gasova. Sa svakim takvim skupom raste i pritisak na industrije koje najviše zagađuju, pre svega naftnu, gasnu i ugaljnu industriju.

Upravo zato se u mesecima pred ovakve samite beleži pojačan talas dezinformacija na društvenim mrežama, u plaćenim kampanjama i čak u pojedinim medijima. Poruka je često ista: „nauka preteruje“, „klimatska politika je protiv običnih ljudi“, „zelene mere će uništiti radna mesta“ ili „zemlje Globalnog juga nemaju pravo da traže finansijsku podršku“.

Poseban fokus na Globalni Jug

COP30 će biti održan u Brazilu, u zemlji koja je simbol i Amazonije i krčenja šuma. To automatski stavlja u fokus pitanje klimatske pravde: kako da zemlje u razvoju dobiju sredstva za pravednu tranziciju, bez ponavljanja istorijske nepravde?

Dezinformacione kampanje često pokušavaju da oslabe ove argumente porukama da su „zahtevi zemalja u razvoju nerealni“, da će „klimatske reparacije uništiti ekonomiju razvijenih država“ ili da je „najbolje sačekati jeftinije tehnologije“. Rezultat je odlaganje odluka koje su hitno potrebne.

Kako prepoznati „klimatsku maglu“ u praksi?

Dobra vest je da postoje jasni znaci po kojima možemo da prepoznamo klimatske dezinformacije. Najčešće dolaze u sledećim oblicima:

• Senzacionalistički naslovi koji obećavaju „istinu koju vam naučnici kriju“.
• Pozivanje na „anonimne eksperte“ ili izvore bez jasne reference na instituciju.
• Selektivno korišćenje podataka (cherry-picking) – uzimanje jednog grafikona ili godine koja „ruši“ trend, bez šire slike.
• Poređenje ekstremnih primera („bilo je toplo i 1940-ih“) bez razumevanja globalnog trenda.
• Naglašavanje individualne krivice dok se ignoriše uloga sistema, politike i velikih kompanija.

Kako se možemo boriti protiv klimatskih dezinformacija?

Borba protiv „klimatske magle“ ne znači da svi moramo da postanemo stručnjaci za klimu. Dovoljno je da razvijemo osnovnu medijsku i naučnu pismenost – da znamo kome verujemo, kako proveravamo informacije i kada treba da budemo oprezni.

1. Medijska pismenost kao prva linija odbrane

Pre nego što podelimo neku vest, vredi se zapitati: ko je izvor, da li je tekst potpisan, da li postoji link ka originalnim podacima ili naučnim radovima? Organizacije civilnog društva i obrazovne institucije sve češće nude besplatne vodiče i kurseve za prepoznavanje dezinformacija – iskoristimo ih.

2. Jača i jasnija naučna komunikacija

Klimatski naučnici su dugo komunicirali pre svega kroz stručne radove i tehnički jezik. Danas je ključno da se ključne poruke prevode na jasan, ljudski jezik: šta znači 1,5 °C, zašto su važne naredne dve decenije i kakve posledice osećamo ovde i sada – u Banatu, Srbiji ili regionu.

3. Odgovornost platformi i politika

Društvene mreže i veliki digitalni servisi imaju ogromnu moć nad time šta vidimo. Sve je više poziva da se klimatske dezinformacije označavaju, ograničava njihov doseg ili uklanjaju kada su očigledno lažne i štetne. Transparentni algoritmi, saradnja sa verifikovanim fact-check organizacijama i jasna pravila mogu značajno smanjiti širenje lažnih vesti.

4. Šta može da uradi svaki od nas?

• Ne deliti sadržaj za koji nismo sigurni da je tačan.
• Pratiti proverenih naučnika, institucije i ekološke organizacije.
• Postavljati pitanja – u komentarima, na tribinama, u školi ili na poslu.
• Podržavati medije koji odgovorno izveštavaju o klimi.