Priče · klima · nauka · biologija
Fenologija i klimatske promene — kada priroda izgubi osećaj za vreme
Procvat trešnje, dolazak laste, listanje hrasta — događaji koje vekovima vezujemo za određeno doba godine. Nauka koja ih prati zove se fenologija, i jedan je od najosetljivijih, ali i najuznemirujućih instrumenata kojima merimo klimatske promene.
Teme: Klima
Napomena: Vizuel uz ovu priču služi kao tematski prikaz i urednički prati temu teksta; ne predstavlja nužno dokumentarni prikaz događaja, mesta ili vremena opisanih u članku.
Šta je važno da zapamtite
- Prolećni događaji u umerenim krajevima pomeraju se za dva do tri dana po deceniji ka ranijem datumu.
- Opasan je fenološki nesklad — kad se vekovima usklađeni ritmovi vrsta počnu razilaziti.
- Za Srbiju to znači raniji rizik od prolećnih mrazeva i pomeranje štetočina, bolesti i berbe.
Procvat trešnje. Dolazak prve laste. Prvi let pčele, listanje hrasta, seoba ždralova. Sve su to događaji koje vekovima vezujemo za određeno doba godine, gotovo kao kalendar bez brojeva. Nauka koja prati kada se ti događaji dešavaju i kako zavise od klime zove se fenologija. Zvuči mirno i poetično. A zapravo je jedan od najosetljivijih instrumenata kojima merimo klimatske promene, i jedan od najuznemirujućih.
Fenološki zapisi su među najdužim nizovima podataka u celoj nauci. U Japanu se datum cvetanja trešnje beleži više od hiljadu godina; u Evropi postoje vekovne evidencije o berbi grožđa i listanju drveća. Baš zahvaljujući toj dužini, fenologija nam dopušta da uporedimo prirodu kroz vekove i jasno vidimo kako se godišnja doba pomeraju.
Proleće koje stiže sve ranije
Najupečatljiviji nalaz je da prolećni događaji u umerenim krajevima dolaze sve ranije. Parmesan i Yohe (2003) u velikoj analizi hiljada vrsta utvrdili su da se prolećne pojave u proseku pomeraju za dva do tri dana po deceniji unapred, i to su povezali sa zagrevanjem. Biljke listaju i cvetaju ranije, insekti se ranije pojave, ptice ranije polažu jaja.
Menzel i saradnici (2006) potvrdili su isti obrazac za Evropu na ogromnoj bazi osmatranja: prolećne i letnje faze se pomeraju unapred, a jesenje, poput opadanja lišća, blago kasne, pa se cela vegetaciona sezona produžava. To nisu apstraktne brojke; menja se izgled predela, dužina sezona i uslovi za poljoprivredu.
Lepo je što u fenologiji veliki doprinos daju i obični ljudi. Mreže dobrovoljaca koje beleže prvi cvet, prvu lastu ili prvu pečurku stvaraju ogromne skupove podataka, takozvanu građansku nauku, kojom se promene prate na čitavim kontinentima. Drugim rečima, i vaša beleška o prirodi može da bude nauka.
Kada se ritmovi raziđu
Najveća opasnost nije to što se događaji pomeraju, nego to što se ne pomeraju svi jednako. Različite vrste prate različite znake, jedne temperaturu, druge dužinu dana, pa se njihovi ritmovi, vekovima usklađeni, počnu razilaziti. Ta pojava se zove fenološki nesklad.
Školski primer opisali su Visser i Both (2005): senica hrani mlade gusenicama koje se masovno pojave u kratkom roku, a one zavise od listanja hrasta. Ako zagrevanje pomeri vrhunac gusenica ranije nego što senica stigne da pomeri polaganje jaja, ptići se izlegu kad je hrane već nestalo. Karika u lancu pukne, ne zato što je neka vrsta nestala, nego zato što su im se rasporedi razišli.
Cleland i saradnici (2007) i Thackeray i saradnici (2016) pokazali su da je takav raskorak raširen i da posebno pogađa odnos biljaka i oprašivača i odnos plena i grabljivca. Ako cvet procveta pre nego što se oprašivač pojavi, ili obrnuto, gube oba: i biljka koja ostane neoprašena i insekt koji ostane gladan.
Fenologija u Srbiji i zašto nam je važna
Za Srbiju i Balkan ovo ima sasvim opipljive posledice. Raniji početak vegetacije znači raniji rizik od prolećnih mrazeva koji umeju da unište već procvetao voćnjak; duža sezona menja pojavu štetočina i biljnih bolesti; pomereni datumi berbe utiču na vinograde i celu poljoprivredu.
Praćenje domaćih vrsta, kada listaju i cvetaju drveće, kada stignu ptice, kada se pojave oprašivači, omogućilo bi da klimatske promene pratimo lokalno i konkretno, kroz samu prirodu, a ne samo kroz temperaturu. Mreža fenoloških osmatračnica i malo podsticaja građanskoj nauci bili bi jeftin, a moćan doprinos.
Fenologija nas, na kraju, uči da klimatske promene nisu samo brojka na termometru, nego cepanje finog tkanja vremena u prirodi, niza ritmova koji su se gradili hiljadama godina. Kad priroda izgubi osećaj za vreme, to se preliva kroz ceo lanac života. A pažljivo posmatranje tih ritmova jedan je od najlepših načina da i sami postanemo svedoci promene.
Najčešća pitanja
Šta je fenologija?
Nauka koja proučava vreme odvijanja bioloških pojava, poput cvetanja i seoba, i njihovu vezu sa klimom.
Šta je fenološki nesklad?
Razilaženje ritmova povezanih vrsta, na primer kad biljka procveta pre nego što se pojavi oprašivač.
Zašto je važna za Srbiju?
Jer raniji početak vegetacije donosi rizik od mrazeva i menja pojavu štetočina, bolesti i datume berbe.
Reference i izvori
- Cleland, E. E., Chuine, I., Menzel, A., Mooney, H. A., & Schwartz, M. D. (2007). Shifting plant phenology in response to global change. Trends in Ecology & Evolution, 22(7), 357–365.
- Menzel, A., Sparks, T. H., Estrella, N., Koch, E., Aasa, A., Ahas, R., ... & Zust, A. (2006). European phenological response to climate change matches the warming pattern. Global Change Biology, 12(10), 1969–1976.
- Parmesan, C., & Yohe, G. (2003). A globally coherent fingerprint of climate change impacts across natural systems. Nature, 421(6918), 37–42.
- Thackeray, S. J., Henrys, P. A., Hemming, D., Bell, J. R., Botham, M. S., Burthe, S., ... & Wanless, S. (2016). Phenological sensitivity to climate across taxa and trophic levels. Nature, 535(7611), 241–245.
- Visser, M. E., & Both, C. (2005). Shifts in phenology due to global climate change: The need for a yardstick. Proceedings of the Royal Society B, 272(1581), 2561–2569.
Šta dalje
Nastavi kroz istu temu
Ako želiš da nastaviš čitanje, otvori temu Klima ili pregledaj celu arhivu priča.
Zašto možeš da veruješ ovom tekstu
Autor, izvori i način rada
Ovu priču priprema Vanja Dragan, master analitičar zaštite životne sredine, uz pregled stručne literature, zvaničnih izvora i lokalnog konteksta kada je tema vezana za Srbiju ili region.
- Autor: Vanja Dragan
- Struka: master analitičar zaštite životne sredine
- Pristup: proverljive tvrdnje, jasni izvori i naknadne dopune kada je potrebno