Buka kao zagađenje životne sredine: kardiovaskularni i metabolički rizik

Svetska zdravstvena organizacija je 2018. godine objavila Smernice za buku u životnoj sredini za evropski region, u kojima su, pored poremećaja sna i uznemirenosti, razmatrani i kardiovaskularni i metabolički efekti. Time je buka jasno postavljena u okvir javnog zdravlja, a ne samo komunalnog komfora (WHO, 2018).

Koliko je ljudi izloženo?

Prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu iz 2025. godine, čije su pojedine zdravstvene procene korigovane u martu 2026, više od petine stanovnika Evrope izloženo je štetnim nivoima transportne buke prema pragovima Direktive o buci u životnoj sredini. Ako se koriste strože preporuke WHO, udeo raste na više od 30 procenata (EEA, 2025; corrigendum 2026).

Drumski saobraćaj ostaje najrasprostranjeniji izvor: procenjuje se da je oko 92 miliona ljudi izloženo nivoima iznad 55 dB za indikator dan–veče–noć, dok su procene za železničku i avionsku buku niže. EEA procenjuje da transportna buka u Evropi godišnje doprinosi gubitku približno 1,5 miliona zdravih godina života. Ovakve brojke zavise od modela i pretpostavki, ali jasno pokazuju da se ne radi o marginalnom problemu (EEA, 2025).

Kako zvuk postaje biološki stres

Najvažniji mehanizam nije „oštećenje srca zvukom“ u doslovnom smislu. Organizam buku prepoznaje kao signal iz okruženja. Posebno kada je nepredvidiva ili se javlja tokom sna, ona može aktivirati simpatički nervni sistem i hipotalamo-hipofizno-adrenalnu osu, uz oslobađanje kateholamina i kortizola.

Ako se takav odgovor ponavlja iz dana u dan, može doprineti povišenju krvnog pritiska, oksidativnom stresu, zapaljenju i poremećaju funkcije endotela — unutrašnjeg sloja krvnih sudova. Ovaj sled događaja često se opisuje kao „model reakcije na buku“ i predstavlja osnovu biološke verodostojnosti veze između dugotrajne buke i kardiovaskularnog rizika (Münzel et al., 2024; Münzel et al., 2025).

Šta pokazuju epidemiološke studije

Velike populacione studije najdoslednije povezuju dugotrajnu izloženost transportnoj buci sa ishemijskom bolešću srca, srčanom insuficijencijom i moždanim udarom. Postoje i podaci o povezanosti sa hipertenzijom, atrijalnom fibrilacijom, gojaznošću i dijabetesom tipa 2, mada snaga dokaza nije ista za svaki ishod (Münzel et al., 2025).

Objedinjena analiza devet skandinavskih kohorti, na primer, pronašla je povezanost dugotrajne izloženosti transportnoj buci sa ishemijskom bolešću srca (Pyko et al., 2023). Takve studije ne posmatraju jedan pojedinačan zvuk, već dugogodišnju izloženost ljudi koji žive uz puteve, pruge ili aerodrome.

Zašto je noćna buka posebno važna

Noćna buka ima dodatnu težinu zato što može da remeti san čak i kada se osoba ujutru ne seća svakog buđenja. Mikrobuđenja, promene faza sna i autonomne reakcije organizma mogu se javiti bez potpunog razbuđivanja.

Saucy i saradnici su 2021. godine analizirali 24.886 kardiovaskularnih smrtnih slučajeva u studiji koja je ispitivala kratkoročnu povezanost noćne avionske buke sa mortalitetom. Eksperimentalna istraživanja na životinjama takođe pokazuju da kombinacija buke i poremećaja sna može pojačati oksidativni stres i vaskularnu disfunkciju (Kröller-Schön et al., 2018; Saucy et al., 2021).

Šta nam govore eksperimentalni modeli

Eksperimentalni radovi pomažu da se objasni ono što epidemiologija vidi na nivou populacije. U modelima izloženosti avionskoj buci zabeležene su promene krvnog pritiska, funkcije endotela, oksidativnog stresa i signalnih puteva povezanih sa zapaljenjem.

Bayo Jimenez i saradnici su pokazali da farmakološka modulacija NRF2/HO-1 antioksidativnog puta može ublažiti deo vaskularnih promena izazvanih bukom u eksperimentalnom modelu (Bayo Jimenez et al., 2021). To predstavlja važnu podršku predloženom mehanizmu, ali ne treba ga predstavljati kao dokaz da bi takva terapija bila standardno rešenje za ljude izložene saobraćajnoj buci.

Buka i zagađenje vazduha često dolaze zajedno

Kod drumskog saobraćaja isti izvor istovremeno proizvodi buku i zagađenje vazduha. To epidemiolozima otežava posao: ako ljudi koji žive uz prometnu ulicu imaju veći kardiovaskularni rizik, potrebno je statistički razdvojiti uticaj čestica i gasova od uticaja buke.

Savremene studije zato sve češće istovremeno modeluju oba faktora. Dosadašnji nalazi ukazuju da transportna buka ima sopstveni doprinos riziku, iako se u realnom životu njeni efekti prepliću sa drugim karakteristikama urbanog okruženja.

Zaključak

Buka nije samo smetnja koju treba istrpeti. Kada je hronična, naročito ako remeti noćni san, ona može da održava organizam u stanju ponavljanog stresnog odgovora i time doprinese kardiovaskularnom i metaboličkom opterećenju.

Najvažnija poruka nije da svaki bučan dan vodi bolesti, već da dugotrajna izloženost na nivou čitave populacije ima merljiv zdravstveni teret. Zbog toga urbanističko planiranje, tiši saobraćaj, kvalitetna zvučna izolacija i zaštita noćnog perioda imaju smisao kao mere javnog zdravlja, a ne samo kao pitanje udobnosti.