Bara, mlaka, lokva — ekologija sitnih vodenih tela Vojvodine

U vojvođanskom selu, svako je znalo gde je bara. Bila je to vodena površina na ivici sela, eventualno pored štaglja ili pored pašnjaka, ponekad s krmačama u njoj, ponekad s decom koja love žabe u prolećno popodne. Zvala se mlaka, bara, lokva, čarda — zavisno od veličine, starosti i lokalne tradicije imenovanja. Bila je funkcionalni element seoskog i ekološkog sistema, toliko sveprisutan da gotovo niko nije posebno primećivao njenu ekološku vrednost. Danas je bara koja je nekad imala svako vojvođansko selo najčešće isušena, zasuta ili zarasla — nestala u procesu modernizacije agrarne infrastrukture koji nije imao senzibilitet ni za tradiciju ni za ekologiju.

Mali vodeni ekosistemi — bare, lokve, mlake, privremene kišne bare, depresije koje drže vodu sezonski — po ekološkoj vrednosti i biodiverzitetu koji podržavaju, neproporcionalno su vredni u odnosu na svoju veličinu. Studija Williams i saradnika (2004) pokazala je da male bare u agrarnom pejzažu Britanije sadre veći biodiverzitet akvatičnih biljaka, vodenih beskičmenjaka i vodozemaca po jedinici površine nego veća jezera i reke — upravo zato što su raznolike u fizikohemijskim uslovima i jer nude staništa za vrste koje su u velikim vodenim telima u kompetitivnoj prednosti.

Vodozemci i bare: nit koja se preseca

Niti jedna životinja nije toliko vezana za male vodene ekosisteme kao vodozemci — žabe, krastave, daždevnjaci i mrki daždevnjaci koji se razmnožavaju isključivo u vodi ali žive na kopnu van reproduktivne sezone. Ova dvojna zavisnost — od akvatičnih i od terestričnih staništa — čini vodozemce posebno ranjivima na gubitak malih vodenih tela jer eliminacija svakog vodnog tela može eliminisati celu lokalnu populaciju koja nema alternativno reproduktivno stanište u dostupnom dometu.

Vojvodina je nekad bila prostor bogate batrahofaune — žaba vrsta kojih je u agrarnom vojvođanskom pejzažu nekad živelo u gustinama koje su bile direktno opipljive kroz zvuk prolećnog žablja hora koji se mogao čuti s kilometara. Istraživanja koja su dokumentovala promene u vojvođanskoj batrahofauni tokom 20. veka beležila su konzistentni trend pada populacija gotovo svih vrsta — posebno zelenih žaba (Pelophylax spp.), zelene krastave (Bufo viridis) i mačje žabe (Rana arvalis) koje su bile najzastupljenije u tradicionalnom vojvođanskom pejzažu. Isušivanje bara, intenzifikacija agrikulture koja smanjuje prizemnu vlažnost, pesticidna primena koja eliminiše insekte kao bazu ishrane i saobraćajnice koje presecaju migratorne koridore između bara i kopnenih staništa — svi ovi faktori deluju simultano i sinergistički.

Vodozemci imaju ekološku ulogu koja prevazilazi njihovu simboličku vrednost u kulturi: oni su ključna karika u trofičkim lancima vojvođanskog pejzaža, konzumirajući ogromne količine insekata i pritom regulišući populacije komaraca i krnjalaca koji su sanitarni i javnozdravstveni problem za seoske zajednice. Nestanak žaba iz vojvođanskog pejzaža nije samo ekološki gubitak — on je indirektno epidemiološki problem koji povećava potrebu za hemijskim tretmanom komaraca u zonama gde prirodna biološka kontrola više ne funkcioniše.

Sitne bare kao refuzijumi biodiverziteta

Paradoks malih bara je sledeći: upravo one najsitnije, privremene bare — koje se pune samo tokom prolećnih kiša i suše do leta — ekološki su najiznačajnije za određene grupe organizama. Privremene bare (vernal pools) idealne su za vodozemce upravo zbog privremene prirode: ribe, koje su predatori jajnih i ličinačkih stadijuma vodozemaca, ne mogu preživeti u barama koje presušuju — što čini privremene bare staništima gde su vodozemci oslobođeni najvažnijeg predatora. Ličinke nekih vrsta kao što je žutotrby muljati i obični modroribar imaju vremenski kalibrisane razvojne cikluse koji se zavrsavaju tačno pre nego što bara presuši — evoluciono usklađivanje s hidrološkim ritmom koje traje milionima godina i koje je klimatske promene koje menjaju taj ritam direktno ugrožavaju.

Ove privremene bare nekad su bile sveprisutne u vojvođanskom pejzažu — svaka depresija terena koja je bila malog areala i koja je voda punila tokom zime i proleće funkcionisala je kao privremena bara. Melioracija i drenažna mreža koja je sistematski odvodnjavala takve depresije tokom 20. veka eliminisala je ovu kategoriju staništa praktično u celosti. Danas privremene bare u vojvođanskom pejzažu nalazimo samo u nekim zaštićenim zonama, na napuštenim pašnjacima gde drenaža nije sprovedena, i na površinama uz nasipe kanala gde oscilacije vodostaja sezonski puneasе plitka udubljenja.

Obnova bara: tehničko rešenje koje čeka na volju

Restauracija malih vodenih tela u vojvođanskom agrarnom pejzažu jedna je od ekološki najefikasnijih i ekonomski najpovoljnijih investicija koje Vojvodina može napraviti za biodiverzitet. Iskopavanje ili obnova jedne bare površine od 200 do 500 kvadratnih metara na strateškoj lokaciji u agrarnom pejzažu — birano na osnovu blizine postojećih vodnih tela i batrahofaunalnih zajednica — košta između 1.000 i 5.000 evra zavisno od terena i neophodnih radova. Ekološki povrat na tu investiciju — u obliku obnovljenih populacija vodozemaca, podrške populacijama roda i čaplje koje ih love, biološke kontrole insekata — višestruko premašuje troškove.

Britanija, Danska i Holandija imaju decenijama dugačku tradiciju restauracije malih vodenih tela u agrarnom pejzažu kroz agri-environment podsticajne šeme koje plaćaju farmerima za iskopavanje i održavanje bara na sopstvenim parcelama. Rezultati su merljivi: u oblastima Engleske gde su sprovedeni programi restauracije bara, populacije zelene žabe i krastave žabe stabilizovale su se ili porasle tokom perioda kada su globalni trendovi pokazivali pad. Srbija i Vojvodina imaju preduslove za implementaciju analognih programa u okviru razvoja agro-ekoloških mera unutar IPARD fondova — sve što nedostaje je politička volja da se prepozna vrednost nečega što svakodnevno vidimo i svakodnevno prihvatamo kao beznačajno.

Bara koja čuva žabe, koja napaja rodu, koja hladi okolno tlo, koja filtrira vodu i koja govori deci šta je to priroda — nije last-ditch ekološka intervencija. Ona je podsećanje na ono što smo bili, i investicija u ono što možemo biti ponovo.