Azbest-cementne cevi i obnova vodovodne mreže: nevidljiva ekologija infrastrukture (primer Kikinde)

1) Zašto su azbest-cementne (AC) cevi uopšte postojale

Azbest-cementne cevi su decenijama bile „standard” u vodovodima, jer su bile relativno jeftine, otporne na koroziju i jednostavne za ugradnju. U praksi su se masovno postavljale sredinom 20. veka; jedna savremena državna smernica navodi da je mnogo AC magistrala u svetu ugrađivano od 1940-ih do kasnih 1970-ih i da su danas često na kraju projektovanog životnog veka.

To znači da je „azbestna infrastruktura” u mnogim gradovima (uključujući i Kikindu) pre svega istorijsko nasleđe: materijal koji je bio uobičajen u vreme gradnje, a danas se sistemski zamenjuje modernim polietilenskim/duktilnim rešenjima.

2) Gde je stvarni rizik: vazduh, radovi, otpad — a ne „voda kao voda”

Važna istina (bez senzacionalizma): najveći i najjasnije dokazan zdravstveni rizik azbesta je udisanje vlakana (radovi sečenja, lomljenja, brušenja, suvo uklanjanje, prašina). Zbog toga su pravila zaštite na radu stroga i postaju još stroža: EU je 2023. pooštrila režim zaštite radnika i smanjila graničnu izloženost (uz zahteve za osetljivijim metodama merenja).

U Srbiji postoje posebni propisi i za izlaganje azbestu na radu (preventivne mere i granične vrednosti) , kao i za postupanje sa otpadom koji sadrži azbest (pakovanje, uslovi i odlaganje, sprečavanje raznošenja vlakana).

Zaključak: kad god se menja AC cevovod, tema nije samo „vodovod”, nego i BZR, organizacija gradilišta, kontrola prašine i pravilno zbrinjavanje otpada.

3) A šta je sa azbestom u vodi za piće?

Ovo je deo gde ljudi često očekuju jednostavan odgovor („otrov!”), ali naučni konsenzus je nijansiran:

Više autoritativnih izvora navodi da su zdravstveni efekti gutanja azbesta nejasni, a da dostupni epidemiološki dokazi nisu dovoljno konzistentni da bi se izveo čvrst uzročno-posledični zaključak.

WHO u svom dokumentu o azbestu u vodi (za smernice kvaliteta vode) razmatra literaturu i ukazuje da se procena zasniva na težini dokaza (posebno razlikujući inhalaciju i ingestiju).

Najnoviji primer „šta danas kaže struka”: Health Canada (januar 2026, nacrt smernice) navodi da ne preporučuje MAC (maksimalno dozvoljenu koncentraciju) za azbest u vodi, jer nema konzistentnih uverljivih dokaza da oralna izloženost izaziva štetne efekte; takođe navodi da se >99% progutanih vlakana izlučuje i da tretman koagulacijom/filtracijom može ukloniti >99% vlakana iz vode.

Šta je poenta za Kikindu (i slične gradove): čak i ako „voda kao voda” u većini režima rada ne predstavlja dokazano veliki rizik od azbesta, stare AC cevi su infrastrukturno loše (havarije, lomovi, gubici, radovi) i stvaraju realne rizike u vazduhu i otpadu tokom zamene, plus ekološke i ekonomske posledice zbog curenja i čestih intervencija.

4) „Nevidljiva ekologija infrastrukture”: zašto je zamena cevi ekološka tema

Vodovod nije samo „cev”; to je sistem koji troši energiju, hemikalije, materijal i javni prostor.

a) Gubici vode i energija Dotrajale mreže imaju više kvarova i curenja. To povećava količinu vode koju treba zahvatiti, preraditi i pumpati — a time raste i energetski otisak sistema. Ekološki paradoks je što se „nevidljiva” voda izgubljena u zemlji pretvara u realne emisije i troškove.

b) Havarije = više zamućenja i više ispiranja Svaki lom i intervencija znači uzburkavanje naslaga, privremene promene boje/turbiditeta i potrebu za ispiranjem i hlorisanjem. Čak i kada nema direktnog „toksičnog” problema, ima problem stabilnosti kvaliteta.

c) Otpad i gradilišni efekti Zamena cevi proizvodi građevinski otpad, a kod AC cevi i specifičan tok opasnog otpada (azbest). To traži ozbiljan režim logistike, odlaganja i kontrole prašine.

5) Kikinda: konkretni „najnoviji” elementi koji menjaju priču

(1) Fabrika vode / postrojenje za preradu vode – ključna prekretnica JP „Kikinda” navodi da je izgradnja Postrojenja za preradu vode završena u prvoj polovini 2024, uz jasno navedene datume: uzorkovanje za sanitarnu saglasnost 30.05.2024, rezultati 10.06.2024, tehnički pregled 08.10.2024, sanitarna saglasnost 21.10.2024, upotrebna dozvola 29.11.2024. Ovo je bitno jer poboljšanje kvaliteta vode „na izlazu” ima puni efekat tek kad je i distributivna mreža pouzdana.

(2) Najnoviji javni podaci o kvalitetu vode (decembar 2025) ZZJZ Kikinda u izveštaju za decembar 2025 navodi da je u gradu procenat mikrobiološke neispravnosti prečišćene vode iz rezervoara i distributivne mreže 0% i da su uzorci zdravstveno bezbedni; takođe navodi da su svi uzorci prečišćene vode iz rezervoara i mreže u gradu hemijski ispravni prema važećem pravilniku. U istom izveštaju stoji da u selima postoji značajno veći procenat hemijskih odstupanja (boja, KMnO₄, amonijak) i mikrobiološka neispravnost 9,09%, što prelazi preporuku SZO koju izveštaj pominje. Ovo direktno pokazuje „ekologiju infrastrukture” u praksi: grad i sela nisu isti sistemski rizik, čak ni u istoj opštini.

(3) Planovi zamene azbest-cementnih cevi (2025) — ulice su javno navedene TV Kikinda (jul 2025) navodi da gotovi projekti za zamenu azbest-cementnih cevi u 2025. obuhvataju ulice: Stevana Sinđelića, Stevana Sremca, Miloša Ostojina, delove Đure Jakšića i Svetozara Miletića, uz radove i u selima. To je „mapa” gde se tema AC cevi pretvara iz apstraktne u lokalno proverljivu.

6) Šta je „odgovorna” poruka za građane (bez panike, ali bez umanjivanja)

Ako radiš tekst za Kikindu (akademski, ali čitljiv), najpošteniji okvir je:

Ne svoditi temu na strah: gutanje azbesta u vodi nema konzistentan dokaz štetnosti kao inhalacija; zato i neke moderne smernice ne postavljaju MAC.

Naglasiti realne prioritete: bezbednost radnika i građana tokom radova (prašina), pravilno zbrinjavanje AC otpada, i kontinuirano praćenje kvaliteta vode.

Povezati ekologiju i infrastrukturu: manje havarija = manje gubitaka vode, manje intervencija, stabilniji kvalitet, manji energetski i hemijski otisak sistema.

Lokalni dokaz: fabrika vode završena 2024 + izveštaji o kvalitetu (dec 2025) + konkretne ulice zamene (2025) = priča koja je zasnovana na dokumentima, ne na utisku.

Reference

Zavod za javno zdravlje Kikinda. „Kvalitet vode Kikinda XII – 2025.”

JP „Kikinda”. „Postrojenje za preradu vode za piće – završetak radova i zakonska procedura.”

TV Kikinda. „U planu rekonstrukcija vodovodne mreže i pokretanje vodotornja…” (jul 2025).

Health Canada. Guidance on asbestos in drinking water (januar 2026, nacrt).

WHO. Asbestos in drinking-water (dokumenti za smernice, 2020/2021).

ATSDR (CDC). Public Health Statement: Asbestos.

Directive (EU) 2023/2668 (izmena Direktive 2009/148/EC o zaštiti radnika od azbesta).

Republika Srbija. Pravilnik o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest („Sl. glasnik RS”, 75/2010).

Republika Srbija. Uredba o preventivnim merama za BZR pri izlaganju azbestu („Sl. glasnik RS”, 108/2015).

Go J. i dr. (2024). Pregled epidemioloških/toksikoloških studija o azbestu u vodi (review).

Ako želiš, mogu ovo da prepakujem u duži akademski tekst (npr. 5–8 strana) sa podnaslovima, fusnotama i citiranjem u APA/Chicago stilu, ali da ostane 100% vezano za Kikindu (fabrika vode + mreža + sela + plan ulica + ZZJZ mesečni podaci).