Aerozagađenje i zdravlje: kako zagađen vazduh utiče na pluća, srce i mozak

Šta je aerozagađenje i odakle dolazi?

Pod pojmom aerozagađenje podrazumevamo prisustvo štetnih čestica i gasova u vazduhu u koncentracijama koje negativno utiču na zdravlje ljudi i ekosisteme. U gradovima regiona najvažniji izvori zagađenja su:

• Saobraćaj – izduvni gasovi automobila, autobusa i kamiona.
• Individualna ložišta – loženje uglja, vlažnog drveta i otpada u pećima i šporetima.
• Industrija – fabrike, termoelektrane i druga postrojenja koja ispuštaju dimne gasove.
• Poljoprivreda – spaljivanje žetvenih ostataka i stajnjaka na otvorenom.

Najopasniji zagađivači: PM čestice, NO₂ i ozon

Iako postoji veliki broj zagađivača, u praksi se najčešće prate:

• PM₁₀ i PM_2.5 – sitne čestice prašine, čađi i kapljica koje ulaze duboko u pluća.
• Azot-dioksid (NO₂) – gas koji nastaje pre svega u saobraćaju i ložištima.
• Ozon (O₃) u prizemnom sloju – nastaje hemijskim reakcijama drugih zagađivača na suncu.

Ovi zagađivači su povezani sa povećanom stopom respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, posebno u urbanim sredinama sa čestim smogom i maglom.

Uticaj aerozagađenja na pluća

Prvi „udar“ zagađenog vazduha trpi respiratorni sistem. Čestice PM₁₀ se zadržavaju u gornjim disajnim putevima, dok PM_2.5 prodiru duboko u plućne alveole. Tamo izazivaju upalu i povećanu osetljivost sluznice.

Posledice su:

• češće infekcije disajnih puteva kod dece i starijih,
• pogoršanje simptoma astme i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP),
• smanjena plućna funkcija kod dece koja odrastaju u zagađenim sredinama.

Uticaj aerozagađenja na srce i krvne sudove

Once dospeju u krvotok, sitne čestice i deo gasovitih zagađivača utiču i na kardiovaskularni sistem. Studije pokazuju da dani sa visokim nivoom aerozagađenja dovode do povećanja broja:

• srčanih udara i moždanih udara,
• poremećaja srčanog ritma,
• pogoršanja simptoma kod osoba sa već postojećim srčanim oboljenjima.

Dugoročna izloženost povećava rizik od razvoja hipertenzije i ateroskleroze, čak i kod osoba koje ne puše.

Aerozagađenje, mozak i mentalno zdravlje

Sve više istraživanja povezuje aerozagađenje i sa neurorazvojnim i neurodegenerativnim oboljenjima. Sitne čestice mogu da stignu do mozga direktno preko mirisnog nerva ili putem krvotoka, gde pokreću upalne procese.

Naučni radovi ukazuju na moguću vezu između visokog nivoa aerozagađenja i:

• povećanog rizika od demencije i Alchajmerove bolesti,
• problema sa koncentracijom kod dece,
• povećanog nivoa stresa, anksioznosti i depresivnih simptoma.

Ko je najugroženiji?

Posebno su osetljive sledeće grupe:

• deca, čiji se organizam još razvija,
• starije osobe i hronični bolesnici,
• trudnice,
• osobe koje provode mnogo vremena napolju (radnici na otvorenom, dostavljači, sportisti).

Kako možemo da se zaštitimo?

Iako pojedinac ne može sam da reši problem aerozagađenja, može da preduzme korake za smanjenje izloženosti:

• praćenje indeksa kvaliteta vazduha i izbegavanje napornih aktivnosti napolju kada je vazduh jako zagađen,
• provetravanje stanova u periodima kada je zagađenje niže,
• korišćenje maski sa filtrima (npr. FFP2) u danima ekstremnog zagađenja,
• smanjenje korišćenja automobila i izbor pešačenja, bicikla ili javnog prevoza kad god je moguće,
• podrška merama koje smanjuju aerozagađenje – energetska efikasnost, daljinsko grejanje, javni prevoz.

Ekologija i javno zdravlje idu ruku pod ruku

Kada govorimo o ekologiji i zaštiti životne sredine, aerozagađenje je jedan od najboljih primera koliko je sve povezano. Isti izvori koji zagađuju vazduh – fosilna goriva, neefikasna ložišta, neplanski saobraćaj – doprinose i klimatskim promenama.

Mere kojima se smanjuje aerozagađenje istovremeno štite zdravlje ljudi, smanjuju troškove lečenja i doprinose klimatskim ciljevima. Zbog toga je važno da o kvalitetu vazduha ne razmišljamo samo kada „izađe vest“, već da to postane deo svakodnevnih odluka u gradovima u kojima živimo.