Aerozagađenje u 2025: Tihi ubica koji košta trilione

Alarmantna globalna slika

Svake godine, aerozagađenje odnosi oko sedam miliona života širom sveta, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Za razliku od spektakularnih prirodnih katastrofa koje privlače naslove i kamere, ova kriza se odvija tiho, nevidljivo, udah po udah.

Prema najnovijim podacima kompanije za praćenje kvaliteta vazduha IQAir, samo sedam zemalja – Australija, Novi Zeland, Bahami, Barbados, Grenada, Estonija i Island – ispunilo je standarde SZO za kvalitet vazduha u 2024. godini. Nasuprot njima stoje države poput Čada i Bangladeša, gde je prosečan nivo smoga gotovo petnaest puta iznad preporučenih smernica.

Ni naš region nije pošteđen. U zemljama Balkana, gradovi poput Novog Pazara, Bijelog Polja, Pljevalja i Valjeva godinama se nalaze u samom vrhu evropskih lista po zagađenju PM2.5 česticama, sa vrednostima koje višestruko premašuju dozvoljene granice.

Šta su PM2.5 čestice i zašto su toliko opasne?

Kada pričamo o aerozagađenju, najčešće pominjemo PM2.5 čestice – sitne čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara. Toliko su male da mogu da prodru duboko u pluća, pređu u krvotok i naškode gotovo svim organima u telu.

SZO upozorava da je zagađenje vazduha povezano sa čitavim spektrom bolesti: od moždanog udara, preko ishemijske bolesti srca, do raka pluća i hroničnih respiratornih oboljenja. Dugotrajna izloženost povišenim vrednostima PM2.5 čestica povećava rizik od prerane smrti, čak i kod ljudi koji ne pripadaju tradicionalno „rizičnim" grupama.

„Rizici od zagađenja vazduha su daleko veći nego što se ranije mislilo, posebno za srčane bolesti i moždane udare", poručuje dr Maria Neira iz Svetske zdravstvene organizacije.

Ekonomski teret koji plaćamo svi

Pored ljudskih života, aerozagađenje nosi i ogroman ekonomski teret. Svetska banka procenjuje da troškovi zdravstvenih posledica zagađenja vazduha dostižu oko 8,1 trilion dolara godišnje, što je oko 6,1% globalnog BDP-a. To su troškovi lečenja, izgubljeni radni dani, smanjena produktivnost i pritisak na zdravstvene sisteme.

Prema studiji Global Burden of Disease 2019, samo zagađenje finim česticama odgovorno je za 6,4 miliona prevremenih smrti i 93 milijarde dana provedenih u bolesti. Ovi brojevi pokazuju da aerozagađenje nije „samo" zdravstveni problem, već ozbiljan razvojni kočničar za čitave države.

Peking: priča o uspešnoj transformaciji

Ipak, priča o zagađenju vazduha nije samo priča o katastrofi – postoje i primeri uspeha. Peking, nekada simbol „smog apokalipse", danas je primer kako koordinisana politika može da preokrene trend.

Od 2013. godine, prosečna godišnja koncentracija PM2.5 čestica u Pekingu smanjena je za više od 60%, dok su nivoi sumpor-dioksida pali za gotovo 90%. Broj dana sa ekstremno zagađenim vazduhom spao je sa 58 na samo nekoliko godišnje, dok je broj dana sa dobrim kvalitetom vazduha porastao na oko 290 dana godišnje.

Ovakva promena nije došla sama od sebe. Grad je uložio oko 100 milijardi dolara u prelazak sa uglja na čistije izvore energije, uvođenje strožijih standarda emisija za industriju, razvoj javnog prevoza i električnih vozila, kao i naprednu mrežu za praćenje kvaliteta vazduha. Rezultat je dramatičan pad zagađenja ne samo u Pekingu već i u okolnim regionima.

Neravnopravnost u izloženosti zagađenju

Aerozagađenje ne pogađa sve ljude jednako. Najugroženiji su stanovnici zemalja sa niskim i srednjim prihodima, gde su standardi zaštite slabiji, a pristup čistim tehnologijama ograničen. Stopa smrtnosti povezane sa zagađenjem vazduha znatno je viša u tim državama nego u bogatijim delovima sveta.

Posebno su izložene žene i deca u regionima gde se za kuvanje i grejanje i dalje koriste drva, ugalj ili kerozin. Zagađenje vazduha u zatvorenim prostorijama povezano je sa milionima smrtnih slučajeva godišnje, a posledice se osećaju decenijama – kroz hronične bolesti, siromaštvo i smanjene mogućnosti za razvoj.

Poziv na akciju

Dobra vest je da rešenja već postoje. Gradovi poput Pekinga, Stokholma ili Kopenhagena pokazuju da se kombinacijom javnog prevoza, električnih vozila, zelenih zona i strožih ekoloških standarda kvalitet vazduha može dramatično popraviti u relativno kratkom roku.

Ipak, uprkos tome što aerozagađenje spada među vodeće uzroke prevremene smrti u svetu, međunarodna razvojna pomoć za projekte kvaliteta vazduha i dalje čini tek mali deo ukupnih fondova. Svako odlaganje mera meri se u izgubljenim životima, oboleloj deci i oštećenim plućima.

Vazduh je nešto što svi delimo – i svi zaslužujemo da dišemo čist vazduh.

Zaključak

Iako se aerozagađenje često doživljava kao „veliki problem" koji može da reši samo država, postoje konkretni koraci koje mogu da preduzmu i pojedinci i zajednice. Svaki od ovih koraka možda deluje mali, ali zajedno stvaraju pritisak na institucije i menjaju navike čitavih gradova.

Šta možemo da uradimo?

• Prednost dati hodanju, biciklu i javnom prevozu kad god je to moguće.
• Smanjiti upotrebu čvrstih goriva u domaćinstvu i birati efikasnije uređaje za grejanje.
• Podržavati lokalne inicijative za ozelenjavanje, čistiji saobraćaj i strože ekološke propise.
• Informisati se o kvalitetu vazduha i prilagoditi aktivnosti u danima sa visokim zagađenjem.

📚 Reference i izvori informacija

1. IQAir (2025). „2024 IQAir World Air Quality Report".
2. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). „Air pollution" i „7 million premature deaths annually linked to air pollution".
3. Svetska banka (2021). „The Global Health Cost of PM2.5 Air Pollution: A Case for Action Beyond 2021".
4. UNEP (2019). „A review of 20 Years' Air Pollution Control in Beijing".
5. Climate Policy Initiative (2024). „The State of Global Air Quality Funding 2024".